Закон о зајму и најму — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:President Franklin D. Roosevelt-1941.jpg|мини|десно|220п|[[Френклин Д. Рузвелт]] потписује Закон о зајму и најму којом се пружа помоћ Уједињеном Краљевству и Кини.]]
'''Закон о зајму и најму''' ({{јез-енгл|Lend-Lease (Public Law 77-11)}}) је био програм под којим су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] снабдевале ратним материјалом [[Уједињено Краљевство]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Кина|Кину]], [[Слободна Француска|Слободну Француску]] и друге [[Савезници у Другом светском рату|савезничке државе]] од 1941. до 1945. Закон је ступио на снагу 11. марта 1941, годину и по дана од почетка Другог светског рата, али девет месеци пре званичног уласка САД у рат у децембру 1941. Закон је званично назван '''Закон о даљем унапређивању одбране Сједињених Држава'''. Закон је коначно окончао привид америчке неутралности у рату.
Укупно је превезено робе у вредности од ондашњих 50,1 милијарди (данашњих 647 милијарди) [[амерички долар|америчких долара]]: 31,4 милијарде Уједињеном Краљевству, 11,3 милијарди Совјетском Савезу, 3,2 милијарде Француској и 1,6 милијарди Кини. САД су овим законом добиле противуслуге, као што су изнајмљивањем војних аеродрома, у вредности од 7,8 милијарди долара, од чега је 6,8 милијарди дошло од Уједињеног Краљевства и [[Комонвелт]]а. Услови споразума су предвиђали да материјал буде коришћен све док не буде време да се врати или буде уништен. Залихе након окончања програма су продани Уједињеном Краљевству за укупно 1,074 милијарди фунти, а плаћени су дугорочним позајмицама из САД. [[Канада]] је спроводила сличан програм којим су послате залихе Уједињеном Краљевству и Совјетском Савезу у вредности од 4,7 милијарди долара.
| |||