Битка код Иса — разлика између измена

'''Битка код Иса''' (данашњи турски град Ишкендерун ({{јез-тур|İskenderun}} - турско име за Александра је Ишкендер ({{јез-тур|İskender}})) одиграла се у (12.) новембру [[333. п. н. е.]] између војске [[Александар МакедонскиВелики|Александра Македонског]] и [[Персија|персијске]] војске [[Дарије III|Дарија III]].

[[Александар Велики|Александар Македонски]] у тој бици побеђује [[Дарије III|Дарија III]]. Битка код Иса је била одлучна Александрова победа и означава почетак краја Персије.

Македонце и њихове грчке савезнике је предводио [[Александар Велики|Александар Македонски]]. Та војска је имала 5.000 коњаника и 26.000 пешака. Персијска војска је имала 30.000 грчких плаћеника, 40.000 персијских пешака, 20.000 персијских коњаника и 10.000 [[персијски бесмртници|персијских бесмртника]].

Битка се одвијала код града Иса, који је близу данашњег [[Искендерун|Искендерум]]а у Турској, на самој граници са Сиријом на обали Медитерана. Две противничке стране су се биле поставиле на супротне стране реке [[Пинар]]. На том подручју размак између залива и планина је само 2,6 -{km}-, тако да то није било погодно место за већу војску.

[[Александар МакедонскиВелики|Александар]] је кренуо у Азију [[334. п. н. е.]] и победио је локалне персијске [[сатрап]]е. Онда је одлучио да заузме [[Мала Азија|Малу Азију]]. Док је Александар био у Тарсусу, на граници данашње Турске и Сирије, чуо је да [[Дарије III]] припрема велику војску у [[Вавилон]]у. Ако Дарије III заузме Ис то би значило да може користити помоћ персијске флоте у Медитерану, олакшавајући снабдевање, а и отварајући могућност лакшег искрцавања трупа иза непријатељских линија.

Тако је Дарије поставио своју армију иза непријатељских линија и сасекао јој линије снабдевања. Поставио се на добру позицију за битку и чекао [[Александар МакедонскиВелики|Александра]].

[[Александар МакедонскиВелики|Александар]] је водио дефанзиван рат, према савету свог ратног савета. Избегавао је обрачун са већом персијском војском. [[Дарије III|Дарије]] са друге стране је имао проблем са снабдевање толике војске током зиме, а и градови у [[Феникија|Феникији]] су се бунили.

[[Александар МакедонскиВелики|Александар]] се налазио на десном крилу са елитном коњицом. Коњица [[Тесалијатесалија (област)|тесалских]] Грка је била на левом крилу, а средишњицом са Македонском [[фаланга|фалангом]] командовао је [[Парменион]].

[[Дарије III|Дарије]] је тешку коњицу коњаника концентрисао уз обалу, насупрот [[Тесалијатесалија (област)|тесалске]] коњице. Поред њих распоређује фаланкс од грчких плаћеника величине 12.000 људи. Поред грчке фаланге распоређује персијску пешадију, дуж реке и уз планине. Овај део на планинама је угрожавао десни бок [[Александар МакедонскиВелики|Александрове]] војске. Распоред Даријеве војске је имо облик грчког слова гама. Дарије је сместио у средишњицу са најбољом пешадијом, грчким плаћеницима и краљевском гардом.

Персијска коњица је била на левој страни снажнија од грчке и прва је започела битку ударом по левој страни по Парменионовој коњици. Али Парменион, иако слабији држао се довољно дуго насупрот надмоћнијег противника и најачег дела персијске војске. Држао се довољно дуго да са десне стране [[Александар МакедонскиВелики|Александар]] својом елитном коњицом направи рупу по десној страни кроз Персијске линије.

После прављења рупе [[Александар МакедонскиВелики|Александар]] са коњицом удара директно према Дарију, који бежи са бојишта.

Битка код Иса је била одлучна Александрова победа и означава почетак краја Персије. По први пут су Персијанци изгубили, а да је Дарије водио битку. После битке Дарије бежи до Еуфрата, а Александар заробљава скоро целу његову породицу. [[Александар МакедонскиВелики|Александар]] га поново побеђује у [[Битка код Гаугамеле|битки код Гаугамеле]].