Википедија

Никола Христић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| датум_рођења = [[10. август]] [[1818]].
| место_рођења = [[Сремска Митровица]]
| држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршка Монархија]]
| датум_смрти = [[26. новембар]] [[1911]].
| место_смрти = [[Београд]]
Ред 27:
 
== Биографија ==
Прешао је у [[Србија|Србију]] [[1840]]. године и запослио се у државној служби, као чиновник у правосудној, па полицијској струци. [[1856]]. године постаје управник вароши Београда. По повратку [[кнез Милошмилош Обреновић|кнеза Милоша]] [[1859]]. године закратко је смењен, али га Милош враћа на исти положај. [[Кнез Михаило Обреновић|Кнез Михаило Обреновић]] га узима за министра унутрашњих дела [[1860]]. године, а [[1867]]. године постаје и председник владе, што остаје све до кнежеве погибије [[1868]]. године. Том приликом истог дана хапси атентаторе, осуђује их по кратком поступку и даје на стрељање. Био је потпуно одан кнезу Михаилу на начин старог чиновника. По замисли кнеза, завео је полицијски режим и гушио [[Либерална странка (Србија)|либералну опозицију]], искоренио је хајдучију и чврсто контролисао општине.
 
По погибији кнеза Михаила и формирању нове владе је пензионисан. У политику га враћа [[краљ Миланмилан Обреновић|краљ Милан]] тек [[1883]]. године као председника владе и министра унутрашњих послова. Угушио је [[Тимочка буна|Тимочку буну]]. [[1884]]. године постављен је за потпредседника [[Државни савет Краљевине Србије|Државног савета]]. [[1888]]. године поново је председник владе како би спровео развод брака и одржао мир по абдикацији краља Милана. Следеће године је поново пензионисан, а [[1894]]. године по четврти пут је постао председник владе по обустави [[Устав Србије из 1888. године|устава из 1888. године]] када је требало средити политичко стање у земљи. Средином [[1895]]. године разрешен је и поново постављен за председника Државног савета. Коначно је пензионисан [[1901]]. године.
 
{{Цитат|Никола Христић остао је запамћен као веома способан администратор и лично поштен човек конзервативних погледа.|[[Слободан Јовановић]]}}
Ред 35:
Био је ожењен Јулијаном, унуком [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића Перишића]] са којом је имао дванаесторо деце, међу којима је и министар [[Коста Христић]] чији је син композитор [[Стеван Христић]].
 
Умро је у Београду 26. новембра и сахрањен 28. новембра 1911. године. Опело је у Вазнесенској цркви вршио епископ жички [[Сава Бараћ|Сава Дечанац]], а били су присутни краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]] и [[Никола Пашић]] који га је из цркве изнео.<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, стр. 519-520, ISBN 86-19-01637-7</ref>
 
== Види још ==
* [[Списак председника влада Србије|Списак председника Влада Србије]]
* [[Вучић-Перишићи]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Никола_Христић”