Битка код Аскалона (1099) — разлика између измена

[[Крсташки ратови|Крсташи]] су преговарали са [[Фатимиди]]ма током марша према [[Јерусалим]]у, али није се с њима могао постићи задовољавајући компромис. Фатимиди су пристајали да крсташима предају Сирију, али не и [[Палестина|Палестину]], што је крсташима неприхватљиво, јер њихов циљ је ослобађање Светог гроба у Јерусалиму. Крсташи су ослободили Јерусалим [[15. јул]]а [[1099]]. након [[опсада Јерусалима (1099)|дуге опсаде]]. Фатимидска армија је кренула из Египта да поврати Јерусалим.

[[Готфрид Бујонски]]је именован [[22. јул]]а Чуваром Светог Гроба, а [[Арнулф Чокски]] је именован [[1. август]]а патријархом Јерусалима. Арнулф Чокски открива [[5. август]]а реликвију [[Часни крст|Часни Крст]], на коме је био разапет [[Христос|Христ]]. [[Петар Пустињак]] је предводио процесије католика и православаца кроз Јерусалим.

Фатимидски амбасадори долазе у Јерусалим захтевајући од крсташа да напусте Јерусалим. [[Готфрид Бујонски]] је одвео крсташе [[10. август]]а према [[Аскалон]]у усусрет фатимидској војсци. Са Готфридом су пошли [[Роберт Фландријски]] и латински патријарх [[Арнулф Чокски]]. [[Ремон Тулуски|Рејмонд Тулушки]] и [[Роберт Нормандијски]] су остали, а Готфриду се придружују тек на потврду доласка египатске фатемидске војске. Близу [[Рамала|Рамале]] срећу Танкреда Галилејског и Еустака Бујонског.

Вратили су се у Јерусалим [[13. август]]а, а после прославе победе и [[Готфрид Бујонски]] и [[Ремон Тулуски|Рејмонд Тулушки]] полажу право на [[Аскалон]]. Кад је гарнизон у Аскалону сазнао за свађу, одбијају предају. После битке већина крсташа се враћа кући, јер је обављен главни циљ крсташког рата. У [[Јерусалим]]у је остало само неколико стотина витезова до краја године.