Битка код Вујеа — разлика између измена

|заповедник1= [[Хлодовех|Хлодовех I]]

'''Битка код Вујеа''' ({{јез-лат|Campus Vogladensis}}) је битка која се одиграла у пролеће 507. године између [[Визиготи|визиготских]] снага краља [[Аларих II|Алариха II]] и [[Франци|франачке]] војске под вођством [[Хлодовех I|Хлодовеха I]] близу [[Поатје]]а у [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галији]].

[[Хлодовех|Хлодовех I]], франачки краљ, и [[Анастасије I]], византијски цар, уговорили су да обојица нападну Готе са две различите стране.

Франци су прешли реку [[Лоара|Лоару]], а Хлодовех је после битке наводно лично убио Алариха. Након ове битке, [[Визиготи]] су били приморани да се повуку у Септиманију, једину територију с оне стране Пиринеја која је још увек остала под њиховом контролом. Успех код Вујеа је обезбедио Францима контролу над југозападним делом данашње Француске, као и освајање [[Тулуз|Тулуза]]. Алариков незаконити син Гесаелих је покушао да организује контранапад код Нарбона, међутим, био је свргнут и на крају убијен када су Нарбон освојили [[Бургунди]], франачки савезници. [[Франци]] би вероватно напредовали и преко [[Пиринеји|Пиринеја]] да их није зауставио остроготски краљ[[Теодорих Велики|Теодорик Велики]], таст убијеног Алариха.

Узроци овог рата су пре свега верске природе. Хлодовех, франачки краљ, који је прихватио ортодоксно хришћанство [[496]]. године, према [[Гргур Турски|Гргуру Турском]], сам је предложио да ослободи јужну Галију од омражених јеретика, Визигота, који су исповедали [[аријанизамаријанство|аријанско хришћанство]]. Након успеха у овој бици, [[Византијавизантијско царство|византијски цар]], Анастасије, прогласио га је конзулом и послао му одговарајуће регалије. Хлодовехов „конзулат“ је затим прослављен у [[Париз|Паризу]] где су ''римског'' конзула његови ратници носили на штиту по улицама града.