Рудолф Бручи — разлика између измена

Рођен је у [[Загреб|Загребу]] [[1917]]. године. Био је ожењен славном југословенском оперском певачицом [[Олга Бручи|Олгом Бручи]]. Свој уметнички рад је започео свирајући [[виола|виолу]] у различитим оркестрима од кабаретских ансамбала до симфонијских оркестара. Након што се преселио у [[Београд]], Бручи је са тридесет година почео да студира композицију као једини студент тада већ увелико славног композитора [[Петар Бингулац|Петра Бингулца]] (који је сам био студент познатог француског композитора Винсента д'Индија (-{''-{Vincent d'Indy''}-'')). Касније (1954.-55.) је наставио студије код бечког [[додекафонија|додекафонисте]] Алфреда Ула (-{''-{Alfred Uhl''}-'').

Седамдесетих година 20. века Бручи је пресудно утицао на успон [[Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu|Академије уметности у Новом Саду]] чији је био и први декан, која је имала најквалитетнију катедру за музику у бившој Југославији (са академијом је чак и Алфред Шнитке (-{''-{Alfred Schnittke''}-'') потписао уговор). Као музички делатник, оставио је дубок траг на новосадској музичкој сцени учествујући у оснивању нове зграде опере, и радећи на оснивању филхармоније и средње музичке школе. Био је један од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), и након њеног утапања у Српску академију, је био један од академика који су се залагали за њено поновно оснивање.