Млетачка република — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 16:
| Становништво =
| Престоница =
| Званични_језици = [[Латински језик|Латински]], [[Венецијански језик|Венецијанскивенецијански]] и [[Италијански језик|Италијанскииталијански]]
| Религија =
| Валута =
Ред 68:
| портал| =
}}
'''Млетачка република''' (''-{Republica de Venexia}-''<ref>На тадашњем [[Венецијански језик|венецијанском језику]] који је данас дијалект [[италијански језик|италијанског језика]]. На италијанском: ''-{Serenissima Repubblica di Venezia}-''</ref>) је била је средњовековна аристократска [[република]].
 
До [[10. век]]а је признавала власт [[Византијско царство|Византије]], кад јој је формално призната независност, након чега се нагло развила и ојачала захваљујући развитку трговине. У тежњи за експанзијом према Истоку постала велики непријатељ Византије и била главни учесник у њеном рушењу [[1204]]. и оснивању [[Латинско царство|Латинског царства]].
 
Од [[11. век|11.]] до [[13. век]]а проширила је власт на један део [[Ломбардија|Ломбардије]], [[Далмација|Далмацију]], [[Албанија|Албанију]], [[Пелопонез]], [[Крит]], [[Кипар]] и [[егејскаЕгејска острва]]; у [[15. век]]у под њену власт пали су градови [[Падова]], [[Виченца]], [[Верона]], [[Бреша]], [[Бергамо]] и др. Експанзија на [[Јадранско море|Јадран]] почиње [[1000]]. године када је дужд [[Петар II Орсеоло]] отргао од хрватске државе већи део Далмације. Нарочиту корист извукла је после [[четврти крсташки рат|четвртог крсташког рата]] када је добила део [[Византијски Цариград|Цариграда]], [[Пелопонез]]а, [[јонска острва]] и неограничено право трговине; у периоду [[1205]]. - [[1358]]. њену врховну власт признао је и [[Дубровачка република|Дубровник]]; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана „господарицом мора“.
 
Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у [[Средоземно море|Средоземљу]] почело је у [[16. век]]у [[откриће Америке|открићем Америке]] и поморског пута за [[Индија|Индију]], јер су се поморски путеви и светска трговина померили са [[Средоземно море|Средоземног мора]] на [[Атлантски океан]]; од [[16. век]]а губи источне поседе, које јој отимају [[Османлије|Турци]] ([[Кипар]] [[1571]], [[Крит]] [[1669]]. и др.). Независност је коначно изгубила [[Кампоформијски мир|Кампоформијским миром]] [[1797]], којим ју је [[Наполеон I Бонапарта]] уступио [[Аустријско царство|Аустрији]], а у периоду [[1805]]. - [[1815]]. припојио је својим поседима у Италији; у периоду [[1815]]. - [[1866]]. поново припадала [[Аустријско царство|Аустрији]], а [[1866]]. ушла у састав [[Уједињење Италије]].
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
*[[Моченигова линија]]
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==