Серафим — разлика између измена

22 бајта уклоњена ,  пре 8 година
м
ispravke; козметичке измене
м (Бот: Селим 36 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q194077)
м (ispravke; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Манастир Св. Преображение - Зрзе, иконостас - 4223.jpg|мини|десно|250п|Фреска серафима који чувају капије раја]]
'''Серафими''' ({{јез-грч|σεραφείμ}}; {{јез-хеб|שְׂרָפִים}} — ''ужарени, пламени, горући; бића која горе непрестаним огњем'') су небеска бића у [[Хришћанство|хришћанству]] и [[Јудаизам|јудаизму]]. У небеској хијерархији у [[Јудаизам|јудаизму]] налазе се на петом од девет места, у [[Хришћанство|хришћанству]] на првом месту. Серафими се такође спомињу у неканонској књизи — ''Књига по Еноху''.
 
== Историја ==
У [[Стари завет|Старом завету]] се спомињу у [[књига пророка Језекије|књизи пророка Језекије]] (Језек. 1,5) и [[Књига пророка Исаије|пророка Исаије]] (Ис.6,2) У [[Нови завет|Новом завету]] се спомињу у [[Откровење Јованово|откровењу Јованомом]] (Откр. Јов 4,7). Серафими се појављују у 2. веку пре Христа у ''Књизи по Еноху'', где се описују као -{''-{drakones''}-'' (δράκονες „Змајеви“), такође се и помињу и у Гностичким текстовима као замјолики анђели.
 
== Опис ==
У Исаијином виђењу, серафими су представљени како окружују Господњи престо. Они имају човечији лик, а сваки од њих има шест крила: једним паром крила прекривају своја лица, јер су недостојни да гледају Господа; другим паром крила - ноге, недостојни да их Господ посматра, а трећи пар крила служи им да лете, како би непрестано извршавали небеске заповести свога Цара и Господа. При томе, непрестано су певали песму „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе његове!“ (јев: кадош, кадош, кадош), и од грмљавине овога гласа потресли су се темељи храма и храм се напунио димом. Из овога се види да серафими нису само духови, него и да су највиша духовна бића, најближа [[Бог]]у.
 
== У Цркви ==
 
Према небеској јерархији [[Дионисије Ареопагита|Светог Дионисија Ареопагита]] (гл. 5-9), серафими заузимају прво место у првом реду, од три реда по три лика небеских бића. Име серафим јасно изражава њихово непрестано и вечно делање у близини Бога, њихову ревност и опредељеност; изражај њихове снажне, неисцрпне и неуморне активности, устремљеност ка божанском; пламтећу, постојану, неослабиву и истрајну устремљеност; њихову уздигнутост у односу на анђелске чинове испод њих; нескривени, неугасиви и непромењиви сјај и снагу која сатире и уништава силе мрака пред собом, њихову ватреност и хитрину.
 
Серафими поседују способност да ниже анђелске чинове узводе на више, да буде и распламсавају у њима онај исти горући огањ који они сами имају у себи. Исто тако, будући да су пламени и огњевити, имају способност да очишћавајући пале, сажижу и уништавају сваку помраченост.
„Серафим кога је видео [[Пророк Језекија|пророк Језекија]] (Јез 1) јесте изображење верних душа, које се подвизавају да достигну савршенство. Он је имао шест крила пуних очију, затим четири лица која гледају на четири стране: једно, које личи на лице човека, друго - на лице телета, треће - на лице лава, и четврто - на лице орла. Прво лице серафимово, лице човека, означава верне који живе у свету и испуњавају заповести које важе за њих. Ако неко од њих оде у монаштво, поприма изглед телета стога што почиње да носи теже напоре у испуњавању монашких правила и вршењу телесних подвига. Ко излази у усамљеност, усавршивши се у поретку општежића, и ступа у борбу са невидљивим демонима, постаје сличан лаву, цару дивљих звери. А када победи невидљиве непријатеље и завлада над страстима, потчинивши их себи, биће уздигнут на горе Духом Светим и видеће божанствена виђења. Тиме ће постати сличан орлу: његов ум ће тада видети све што са њим може да се деси са шест страна, постајући сличан оним шесторим крилима - пуних очију. Тако ће он постати у потпуности духовни серафим и наследити вечно блаженство.“ (Св. Антоније Велики)
 
 
1.572.075

измена