Урош Кнежевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 25:
Иако је Кнежевић провео у Србији скоро цео свој живот, подаци o њему су веома штури. Недавно су пронађене неке појединости o његовом првом боравку у Србији, али o последњим годинама живота не зна се скоро ништа.
Кнежевић се родио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] [[2. јануар]]а [[1811]]. године. Отац му се звао Теодор, a мати Јулијана. Обоје су били становници карловачки. O његовој младости има нешто података. Он сам овако говори o своме школовању: „Ја сам се тој красној уметности (цртању) још из детињства мог посветио и непрестано је до данас (1849) за пуне 22 године, које практично које теорично, упражњавао и то: у гимназији карловачкој, као месту мога рођења, учио сам се у школи рисовања четири целе године. Господин биргермајстор карловачки Арутиновић, човек у рисовању вешт из чисте склоности тој красној уметности, изволео ме читаву годину дана рисовању учити. Толико је воље и склоности према тој красној уметности јоште онда у мени примјечавао." Године 1825. Кнежевић је као ученик IV разреда гимназије похађао цртачку школу, коју је при гимназији основао [[
Кнежевић овако каже o своме уделу у обнови сликарства у Србији: „У Србију пређем јулија месеца 1834, и био сам тако срећан да сам први био који сам народ српски са вкусом изображавања упознао и омилио гди сам до 1844 обилату практику имао." Кнежевић није био први сликар који је прешао у Србију, али од свих оних који су дотле били прешли он се у њој најдуже задржао. Дана 27. јула 1837. године молио је [[
[[Датотека:MajdanpeckaCrkva.jpg|мини|десно|''Мајданпечка црква, подигнута 1856. године према плану Уроша Кнежевића'']]
Тек 1844. испунила му се жеља коју је гајио десет година. Ево шта o томе каже сам Кнежевић: „Потпомогнут послом, који сам (посао) за цркву београдску и то целивајуће иконе радио, горе наведене године одем у Беч, гди сам се у Царској академији до 1847. бавио, и толико сам срећан био, да се мој посао чести: у Кунстауштелунгу бечком 1846. изложен бити, удостојио."
Занимљиво је да у архиви бечке Сликарске академије није нађено и Кнежевићево име. O Кнежевићевом боравку у Бечу не зна се много. Кукуљевић-Сакцински вели да је 1846. сликао портрете [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], његове жене и [[
Мало је познатио да је Урош Кнежевић израдио план за цркву у Мајданпеку, која је утемељена 1856. године, а освештана највероватније 1859. На ову чињеницу први је скренуо пажњу познати геолог и историчар рударства др [[Василије Симић]], у свом делу „Изградња и насељавање Мајданпека 1849-1857. године“, коју је издао [[Музеј рударства и металурије]] Бор 1982. године. Истражујући даље овај детаљ, мајданпечки етнолог и ликовни педагог, [[Паун Ес Дурлић]] је у броју 1 „МАРТИРА“, свитка за културну баштину општине [[Мајданпек]], који је изашао у Мајданпеку 1997. године, изнео следећу претпоставку.
Ред 51:
Неке од слика Уроша Кнежевића:
<gallery>
Слика:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|[[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] (1852)<ref>[http://www.arte.rs/sr/umetnici/uros_knezevic-3942/opus/karadjordje-1511/ Arte - Uroš Knežević - Opus], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
Слика:Jelena Jovanovic Karadjordjevic.jpg|[[Јелена Петровић|Јелена Јовановић]], Карађорђева жена (1852)<ref>[http://www.arte.rs/sr/umetnici/uros_knezevic-3942/opus/jelena_karadjordjevic-1505/ Arte - Uroš Knežević - Opus], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
Слика:PrinceAlexander I w.jpg|[[Александар Карађорђевић (кнез)]] (1848) <ref>[http://www.arte.rs/sr/umetnici/uros_knezevic-3942/opus/knez_aleksandar_i_karadjordjevic-1507/ Arte - Uroš Knežević - Opus], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
Слика:Aleksa Nenadović.jpg|[[Алекса Ненадовић]] (1855)<ref>[http://www.arte.rs/sr/umetnici/uros_knezevic-3942/opus/knez_aleksa_nenadovic-1506/ Arte - Uroš Knežević - Opus], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
|