Графика — разлика између измена

146 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Ликовне уметнике који се искључиво баве уметничком графиком називамо графичарима, или уметницима-графичарима (званична титула на [[Факултет ликовних уметности у Београду|Факултету ликовних уметности у Београду]]), да би избегли забуну са квалификацијама у свету индустријске графике.
[[Датотека:Adam Eva, Durer, 1504.jpg|мини|десно|[[Албрехт Дирер]] ([[1471]]-[[1521]]), Адам и Ева, [[бакрорез]] [[1504|1504.]]]]
 
[[Датотека:Cranach.png|мини|десно|250п|Монограм [[Лука Кранах Старији|Лука Кранах]]а ст. (1472-1553)]]
Изум принципа штампања као средства за умножавање једне идентичне слике или предлошка, резултирало је развојем разноврсних штапарских техника, почев од дрвореза па до [[офсет]] штампе данас. Технике које данас користи уметничка графика, као што су [[дрворез]], [[бакрорез]], [[литографија]], у почетку су служиле првенствено као комерцијалне штампарске технике, уско везане за потребе умножавања књига и других докумената. Исте графичке технике су послужиле такође као једини начин да се репродукују уметничка дела, слике, цртежи, скулптуре, по правилу уникати, и да се на тај начин ставе на увид широј публици. Кроз историју штампарије, употреба истих графичких процеса и техника се развијала у два правца: комерцијално умножавање, намењено широкој дистрибуцији, које je уживало благодети техничких напредака и иновација, и интерпретативне графике, која је углавном почела кориситити технике које је индустрија одбацивала као превише компликоване и скупе. Паралелно са овим развојем, јавља се и уметничка, оригинална графика. Она је испрва резултат коришћења графичких техника у сврху илустрације од стране великих уметника попут Дирера, да би прерасла у коришћење истих техника у чисто уметничке сврхе, искључиво због својих естетских потенцијала. У разним епохама, уметници су проучавали и користили графичке технике које је практиковало и штампарство, експериментишући и проширујући естетске могућности ових процеса, независно од сваке комерцијалне намене. Управо признавањем те разлике у односу на комерцијалну употребу графичких техника, уметничка графика је добила статус уметничког дела, и вредновање на тржишту уметничких дела. Данас пак постоје велике потешкоће у дефинисању критеријума по којима је могуће јасно разликовати уметничку графику од репродуктивне или интерпретативне графике. Техничке могућности које користи репродуктивна графика су коришћене такође од стране уметника као стваралачко средство, те ова пракса додатно отежава дефинисање појма уметничке (орогиналне) графике.
 
Уметничка графика, као посебна категорија, различита од интерпретације постојећег уметничког дела, добила је своје признање касно, у 19. веку. Томе су у великој мери допринели и импресионисти, који су на оригиналан и новаторски начин користили графичке технике које су им стајале на располагању. Мислимо овде првенствено на дрворезе и литографије [[Пол Гоген|Гоген]]а, монотипије и бакрописе [[Edgar Dega|Дега]], [[Едуар Мане|Мане]]а, [[Камиј Писаро|Писаро]]а. Њихове графике су оригинална модерна уметничка дела, која се суштински разликују од постојеће академске графике, бакрореза практикованих у циљу репродуковања постојећих уметничких дела. Импресионисти су креирали једну нову графичку праксу, инспиришући се између осталог и експериментима великих уметника прошлости, као што је рецимо [[Рембрант]]. Они су били свесни естетског потенцијала графичких техника, и излагали су их равноправно са својим сликама или цртежима.
 
=== Дефиниција оригиналне уметничке графике ===
* Отворени тираж је врста тиража код које је број отисака неодређен. Отисци се штампају у складу са потражњом, када за то постоји потреба. Уметник је ипак дужан да отиске нумерише и потписује, по реду настанка, уз напомену да је у питању отворен тираж.
 
* У случају да је цео постојећи оригинални тираж продат, може се десити да дође и до поновног тиража. Овакав поновни тираж мора носити одговарајућу ознаку, и бити означен као други, трећи, четврти тираж и тако даље. Најчешће је долазило до поновних тиража када су у питању популарна дела познатих уметника. Оваква пракса је далеко ређа данас. Тако су на пример неки од циклуса графика [[ФранцискоФрансиско Гоја|Франциска Гоје]] доживели и до једанаест поновних тиража. Упркос постојећим начинима да се код неких техника матрицима продужи животни век и тако омогуће накнадни тиражи, овакво поновно штампање са исте матрице, понекад и након више деценија, доводи до пропадања исте и до деградације квалитета одштампаног графичког листа у последњим тиражима.
 
* Потреба за експериментисањем која се примећује код данашњих уметника, доводи понекад до проблема у нумерисању и успостављању тиража. Уметници често користе старе матрице за стварање нових графика, или интервенишу на друге начине на отисцима. Када се комбинује више врста тиража у оквиру једног, говоримо о хибридним тиражима.
<gallery>
Слика:Durer Revelation Four Riders.jpg|[[Албрехт Дирер]], ''Четири јахача апокалипсе'', [[дрворез]]
Слика:The Great Wave off Kanagawa.jpg|[[Кацушика Хокусај|Хокусаи]], из циклуса ''36 погледа на планину Фуџи'', [[дрворез]]
</gallery>
 
* [[Графичке технике и технологије]]
* [[Екс либрис]]
* [[Рачунарска графика|Компјутерска графика]]
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена