Википедија

Грчки рат за независност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
|опис_слике =
|време = [[25. март]] [[1821]] — [[3. фебруар]] [[1830]].
|место = '''[[Балканско полуострво]]''', [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], [[Тесалија (област)|Тесалија]], [[Тракија]], [[Македонија (област)|Македонија]], [[Средоземно море|Медитеран]], [[Егејско море]]
|резултат = Победа и независност Грчке
|узрок = Грчки устанак
Ред 35:
Устанку је претходило оснивање тајне револуционарне организације [[Хетерија|Хетерије]] [[1814]]. године у [[Одеса|Одеси]], граду са бројном грчком заједницом.<ref name="Clogg31">Цлогг, ''А Concise History of Greece'', п. 31</ref> Организацију су основали грчки националисти; Н. Скоуфас, Е.Xanthos и А. Тсакалов са циљем ослобођења Грчке од Отоманског империја, [[1818]]. године. Хетерија се преселила у [[Истанбул|Цариград]] (који је онда био и највећи грчки град). Уз помоћ многобројних Грка, и грчких исељеника који су живели у емиграцији (Велика Британија, Америка, Италија), као и уз помоћ тадашњих великих сила (Британија, Француска, Русија) Хетерија је радила на организацији устанка грчког народа.
 
Устанак је избио у [[дунав]]ском крају - [[6. март]]а [[1821]]. године када је [[Александрос Ипсилантис]], председник Хетерије (руски официр грчког порекла), са својим одредом од 2000 људи, састављеним већиног од грчких добровољаца који су били на служби у Руској царској војсци, прешао реку [[Прут (река)|Прут]] и ушао на територија [[ОтоманскоОсманско царство|Отоманског царства]] у данашњој [[Молдавија|Молдавији]] и подигао устанак у граду [[Јаши]]ју. Његов устанак је врло брзо разбијен од стране турских снага.
 
Устанак је у међувремену избио и на Јужном [[Пелопонез]]у (Мореји), [[17. март]]а [[1821]], устаници из града [[Ареополи]]ја објавили су рат Турцима. Њихова војска под командом [[Петрос Мавромикалис|Петроса Мавромикалиса]] (у њој су били и хероји устанка; Колокотронис, Никитарас и Папафлесас) напали су град [[Каламата|Каламату]] и после дводневне борбе заузели, [[21. март]]а.
 
Велики подстрек устанку на Пелопонезу догодио се [[25. март]]а [[1821]]. године када је патријарх града [[Патра|Патрас]]а, Германос благословио заставу устаника у манастиру [[Манастир Велика Лавра|Велика Лавра]] на планини Хелмос. Овај дан има симболичко значење у Грчкој, и он се слави као Дан државности. У следећа три месеца устанак је захватио цели Пелопонез, добар део континенталне Грчке, острво [[Крит]], [[Кипар]] и још нека острва у Егејском мору. Устаници су успели под вођством [[Теодорос Колокотронис|Теодороса Колокотрониса]] заузели су тадашњи главни град отоманског Пелопонеза, [[Триполи (Грчка)|Триполи]]. Тиме је отпочело прво раздобље рата за независност Грчке (1821. - 1824.) у којем устаници уз помоћ европских добровољаца и подршку великих сила нижу успехе. [[22. јануар]]а [[1822]]. устаници у [[Епидаурус]]у, проглашују независност, доносе први Устав Грчке и оснивају прву владу којој је на челу [[Димитрије Ипсилантис]] (брат Александроса Испилантиса).
 
Након тога отпочели су сукоби између самих устаника, због ривалства над контролом ослобођених територија и борбе за лидерсво у будућој власти. Све то прераста у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја [[1823]]. до маја [[1824]]. године и [[1824]]-[[1825]]. године. Ови сукоби имали су подлогу и односу [[велесила]] и подозривости [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] на тадашњу [[Руска Империја|Руску Империју]] и њен утицај на [[православље|православне]] устанике Грчке.
Ред 49:
 
Након 12 месеци опсаде пао је град [[Месолонги]] [[22. април]]а [[1826]]. у руке [[Ибрахим Паша Египатски|Ибрахим паше]]. Масакр и ропство преосталих грчких брањеника (од тога 3000 -4000 жена и деце) изазвали су бројне реакције солидарности по целој Европи. <ref name="Howarth197">Howarth, ''The Greek Adventure'', п. 197.</ref>
Након тога Турци улазе у [[Атина (град)|Атину]], а недуго затим и читава копнена Грчка поновно је под њиховом влашћу.
 
=== Треће раздобље рата (1827-1829) ===
Ред 62:
Устаници су током [[1828]]. хтели заузети што више оземља средишње Грчке, пре потписивања примирја. Последња већа битка овог рата била је код места Петра, у северној [[Атика (покрајина)|Атици]]. Грчки устаници које је водио [[Димитрије Ипсилантис]], али овај пут увежбани и добро опремљени напали су трупе Аслан бега и поразиле их. Поражене турске стране морале су у замену за сигуран пролаз из централне Грчке, напустити све земље од места Ливадеја до реке Сперцхеиос.
 
Због пораза у [[Руско-турски рат 1828-1829(1828—1829)|Руско-турском рату 1828-1829]], Порта је пристала на Савезничке захтеве за аутономијом Грчке, који су претходно договарани у Лондону [[1827]], и [[1829]] Турска је потписивањем мира у Једрену 1829. морала признати ограничену независност Грчке.
 
У мају [[1832]]. године, одржана је [[Лондонска конференција 1832.|Лондонска конференција]] Велике силе ([[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], [[Француска]] и [[Руска Империја|Русија]]) понудиле су грчки краљевски трон [[Баварска|баварском]] принцу [[Ото фон ВителсбахГрчки|Оту фон Вителсбаху]], с тиме да Грке није уопште питала за мишљење. [[21. јул]]а [[1832]], дипломатски представници Великих сила при [[ВисокаVisoka Портаporta|Високој Порти]] у [[Истанбул|Цариград]]у, потписали су заједно са отоманским представницима [[Мир из Цариграда (1832)]], којим су утврђене границе новоустановљене [[Краљевина Грчка|Краљевине Грчке]].
 
=== Историјске околности устанка ===
[[Датотека:BoningtonArmatolos.jpg|thumb|right|180px|Грчки одметник (Арматолос)]]
 
Грчки рат за независност, био је један у низу устанака против отоманске власти. Први значајнији збио се [[1603]]. године на Пелопонезу (Мореја), циљ устаника био је обнова [[ВизантијаВизантијско царство|Византијског царства]]. Цели [[17. век]] избијале су побуне против [[ОтоманскоОсманско царство|Турака]] по [[Пелопонез]]у и осталој Грчкој; такви су били устанци које је водио [[Дионисије Филозоф]] [[1600]]. и [[1611]]. у [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]].<ref name="Kassis29">Кассис, ''Мани'с History'', стр. 29.</ref> Отоманска власт над Пелопонезом (Мореом) прекинута је [[МорејскиВелики турски рат|Морејским ратом]], за време тих ратова полуострвом је владала [[Млетачка република]] пуних 30 година.
Први већи устанак након тога био је под руским упливом, такозвана [[Орлова побуна 1770]]. године која је угушена, након почетних успеха. Након сламања устанка турско-албанске јединице спроводиле су масован терор над великим делом континенталне Грчке.<ref>Своронос, ''History of Модерн Greece'', п. 59<br />* Вацалопоулос, ''History of Мацедониа'', стр. [http://www.promacedonia.org/en/av/av_9_3.htm 336]</ref>За време [[Руско-турски рат (1787—1792)|Руско-турског рата
1787-1792]], заједница грчких трговаца из [[Трст]]а опремила је мању флоту коју је водио Ламброс Катсонис, и послала је у Грчку, где је углавном ометала турску пловидбу. То је истовремено повећало и број хајдука и других одметника по Грчкој. <ref>Своронос, ''History of Модерн Greece'', стр. 59</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Грчки_рат_за_независност”