Хемијска веза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 67 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q44424 |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Хемијска веза''' је привлачна сила између два [[атом]]а настала интеракцијом њихових периферних [[електрон]]а. Сила је много јача од енергије топлотног креатња тако да су атоми трајно везани образујући стабилну групу - [[молекул]].
== Типови хемијских веза ==
Два основна типа хемијске везе су јонска и ковалента али се у природи срећу и 'мешане' везе, т. ј., оне које имају делимично јонски и делимично ковалентни карактер.<ref>{{ cite book | title=Valency and bonding| publisher=Cambridge | year=2005 |pages=96–100 | author=Weinhold, F.; Landis, C. | isbn=0521831288}}</ref>
=== Јонска веза ===
{{glavni članak|Јонска веза}}
[[Јонска веза]] се остварује између атома са изразито различитим афинитетом за електрон (различитим [[електронегативност]]има), рецимо између алкалних метала (који лако отпуштају електрон) и халогених атома (који лако примају електрон). Тада атом који отпусти електрон постаје позитивни [[јон]] а онај који га прима негативни. Јонска је веза између натријума и хлора у кухињској соли, -{Na<sup>+</sup>Cl<sup>-</sup>}-. Јонска веза се често формира између атома метала и неметала.<ref>{{cite book
Ред 19:
</ref>
=== Ковалентна веза ===
{{glavni članak|Ковалентна веза}}
[[Ковалентна веза]] настаје између атома који имају сличне афинитете према електрону па електрон који учествује у стварању везе остаје између атома. Пошто сваки атом даје по један електрон (некада може и више) онда долази до образовања електронског пара. Ковалентне везе формирају првенствено атоми неметала.<ref>{{cite journal|last=Lewis|first=Gilbert N.|authorlink=|year=1916|title=The Atom and the Molecule|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=38|page=772}}</ref>
Ред 25:
Ковалентна веза може бити поларна и неполарна. Ако су атоми баш исти (или веома слични) онда је неполарна јер се центар електронског пара налази на средини између два атома. Ако су атоми различити веза је поларна јер се средиште електронског пара помера ка атому са већим афинитетом па негде има мало више позитивног а негде више негативног наелектрисања. У поларној вези долази до размицања центара позитивног и негативног наелектрисања, дакле, долази до поларизације. Неполарна ковалентна веза је, рецимо, у молекулу кисеоника, -{О}-<sub>2</sub>, а поларна у молекулу угљенмоноксида, -{CO}-.
=== Метална веза ===
{{glavni članak|Метална веза}}
Неке особине метала (електрична проводљивост, топлотна проводљивост) се не могу објаснити помоћу јонске и ковалентне везе. Због тога се код метала претпоставља постојање металне везе. [[Метална веза]] има двије теорије: (1) теорија слободног електрона и (2) теорија електронске врпце
Ред 33:
{{reflist|2}}
== Спољашње везе ==
* -{W. Locke (1997).}- [http://www.ch.ic.ac.uk/vchemlib/course/mo_theory/main.html Увод у молекулску орбиталну теорију]
* -{Carl R. Nave (2005).}- [http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/chemical/bond.html -{HyperPhysics}-]
Ред 42:
[[Категорија:Хемијске особине]]
[[Категорија:Квантна хемија]]
[[Категорија:Хемијске везе|
{{Link FA|de}}
| |||