Царски пингвин — разлика између измена

| range_map = Manchot empereur carte reparition.png

| range_map_width = 210px

}}

'''Царски пингвин''' ({{јез-лат|Aptenodytes forsteri}}) је највиша и најтежа [[врста (биологија)|врста]] од 17 врста [[пингвин]]а. Заједно са [[краљевски пингвин|краљевским пингвином]] чини [[род (биологија)|род]] ''[[Aptenodytes]]'' којем уједно припадају ове две највеће врсте пингвина на свету. То је једина врста која цео свој живот проведе на [[Антарктик]]у. Царски пингвини се углавном хране [[рак|рачићима]] или криловима, док повремено могу да једу и мању [[риба|рибу]] и [[лигња|лигње]]. У дивљини, ови пингвини живе око 20 година, док је забележен максимум од око 40 година. Царске пингвине не би требало мешати са њиховим блиским рођацима, [[краљевски пингвин|краљевским пингвинима]].

 

Одрасли пингвини су просечне висине од 1,3 [[метар]]а и тежине између 20 и 45 [[килограм]]а. То су пете по реду најтеже данашње птице. Најтежа позната јединка је имала 46 килограма. Глава и крила су црна, трбух бео, леђа су плавкасто-сива, док је кљун љубичасто-роз. Са обе стране врата се налазе златна полукружна обележја. Царски пингвин поседује дебео слој перја који покрива цело тело осим ногу и унутрашњости крила. Перје представља непромочиви слој око пингвиновог тела.

 

Да се не би смрзли у леденој води пингвини имају неколико слојева густог перја и дебео слој поткожног сала. Када стоје на леду, посебан [[циркулаторни систем|крвоток]] одржава унутрашњу топлоту крвних судова и на тај начин спречава губитак топлоте преко коже, односно спречава да им се ноге смрзну. Пилићи царског пингвина су прекривени дебелим слојем светло сивог паперја. Њихов прекривач обезбеђује потребну топлоту телу, јер у том узрасту они нису способни да сами одржавају [[температура|температуру]] свог тела.

 

Царски пингвини су изузетно друштвене животиње. Један од начина на који ови пингвини одржавају топлоту када температура падне или отпочну налети ветра јесте да се збију у гомилу. Гомила настаје када се окупе стотине, па чак и хиљаде мужјака. Ове птице се непрекидно крећу, полако се померајући од спољашњих, хладних кругова, ка топлом средишту, где нема ветра. Температура унутар те гомиле може достићи чак 25°-{С}-.

 

На копну се крећу наизменично несигурним корачањем и клизањем по леду на њиховим стомацима кретајући се одгуривањем ногама и крилима налик на пераја. Током почетка антарктичке зиме, у марту и априлу, сви одрасли царски пингвини путују у колонијама до области гнездења.

 

 

 

Када су млади коначно спремни да брину о себи, већ је децембар. Тада је на Антарктику лето. Током зиме, најближа незалеђена вода може од колоније бити удаљена и до 80 -{km}-. У лето, лед на коме су се излегли пилићи, почиње да пуца па их до мора не чека далек пут. Одрасли одлазе како би изнова започели циклус, па млади морају да науче да пливају и сами налазе храну.

 

Појас на Антарктику који обухвата станиште царских пингвина је између 66º и 77º јужне географске ширине. Углавном се увек размножавају на пространим леденим масама, до 18 километара удаљених од обале.<ref name="ADW">{{citeweb|url=http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Aptenodytes_forsteri.html|author=University of Michigan Museum of Zoology|title=''Aptenodytes forsteri''|accessdate=[[1. јануар]] [[2008]]}}</ref> Целокупна популација се креће око 400,000-450,000 јединки, које су распоређене међу чак 40 независних колонија.<ref name=Hanzab>{{cite book |title=Handbook of Australian, New Zealand and Antarctic Birds, Vol. 1A |last=Marchant |first=S |coauthors=Higgins PJ |year=1990 |publisher=Oxford University Press |location=Melbourne |isbn= |pages= }}</ref> Процењује се да се око 80.000 парова размножава у околини [[Росово море|Росовог мора]].

 

* У једној колонији има чак и до 60.000 пингвина.

* Родитељи младе хране на свака три или четири дана.

{{Link FA|en}}

{{Link FA|fr}}

{{Link FA|pt}}

{{Link FA|sv}}

{{Link FA|th}}

{{Link GA|cs}}

{{Link GA|es}}