Гаспар II де Колињи — разлика између измена

| држава_смрти = [[Француска]]

}}

 

Од [[1543]]. ратовао је у [[Фландрија|Фландрији]] и [[Италија|Италији]]. Као [[адмирал]] Француске организовао је неколико експедиција на [[Флорида|Флориду]] и у [[Бразил]], које су осујетили [[Шпанија|Шпанци]]. Након узалудне обране Сен Квентина (''St. Quentin'') у Фландрији [[1557]]. пао је у шпанско заробљеништво, гдје се упознао с идејама [[калвинизам|калвинизма]] и постао њихов носилац и најжешћи бранитељ. Након смрти [[Анри II|Анрија II]] истакнуо се као један од вођа [[протестантизам|протестантских]] покрета у Француској. Заједно са Кондеом ангажовао се у грађанском рату, а након Кондеове смрти играо је водећу улогу у [[Хугенот|хугенотским]] ратовима. Кад је [[1570]]. у Сен Жермену потписан мир, повољан за игеноте, стекао је велики утицај на младог краља [[Шарл IX|Шарла IX]]. Намјеравао је Француску увести у савез протестантских сила уперен против Шпаније и тако помоћи устанак [[Холандија|Холандије]]. Његов углед на двору је, међутим, побудио незадовољство краљеве мајке. [[Катарина де Медичи|Катарине де Медичи]], највјероватније је наредила атентат на Колињија, а када он није успио одлучила је дефинитивно рашчистити с игенотима. У покољу [[Вартоломејска ноћ|Вартоломејске ноћи]] убијен је и Колињи, а његови списи су спаљени по жељи Катарине де Медичи.