Леандро Фернандез де Моратин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod
Нема описа измене
Ред 60:
'''Заузимање Гранаде''' ({{јез-шпа|La toma de Granada}}; [[Мадрид]], [[10. март]] [[1760]] — [[Париз]], [[2. јун]] [[1828]])је кратка песма у једанаестерцу који се не римује, и у којој се опева заузимање Гранаде од стране [[Католички краљеви|Католичких краљева]].
 
'''[[Сатира]]„Сатира против мана'''мана“ ({{јез-шпа|La Sátira contra los vicios}}), дело у коме се Моратин открива као борац, насупрот песницима свог времена, је из књиге ''Лекција из песништва'' ({{јез-шпа|Lección poética}}). ''Сатира против упознатих мана у [[Кастиља|кастиљанској]] поезији'' ({{јез-шпа|Sátira contra los vicios introducidos en la poesía castellana}}; [[Мадрид]], [[10. март]] [[1760]] — [[Париз]], [[2. јун]] [[1828]]), има композицију састављену од [[терцет|терцета]] у једанаестерцима који се римују. Сатира се увесељује правећи се да саветује песнике да се изражавају на начине које Моратин презире, а то су они који су типични за [[Барок|барокну]] поезију. Што се тиче лирике, задржава се на стилским грешкама, на неумесним [[метафора|метафорама]], на мешању комичних архаизама попримањем лексике и [[синтакса|синтаксе]], као и на злоупотреби латинизама која је потекла од [[Гонгора|Гонгоре]]. Међутим, саветује да се треба угледати на [[Хорације|Хорација]]. Сатира приказује вредност постојања, више него покушај лирске поезије, песничких мотива, или, боље речено, естетско – критичких, односно постојања посебне врсте песништва у смислу борбе против свега што је неумерено, како у садржају, тако и у форми.
 
'''Писма'''. Девет писама су инспирисана опширним низом тема и околности. Три од њих су упућена Принцу мира: искреност осећања захвалности према [[Мануел Годој|Мануелу Годоју]] ослобађа песника сваке сумње од ласкања. Друго, типично Хорацијево, упућено је једном министру, а везано је за корист од [[историја|историје]]. Следеће писмо намењено једном пријатељу служи му као изговор да поново сједини и изврне руглу „ скрпљене” стихове песника из Кинтанове групе. Написао је и једно писмо у част маркизе од Виљафранке, поводом рођења њеног прворођенчета, грофа од Ниебла, а због чије ће преране смрти касније написати једну оду. Затим, писмо упућено дон Симону Родригу Ласоу, директору школе Сан Клементе, које је типично Хорацијево због теме која се тиче нарави мушкараца, који су стално незадовољни својом судбином .