Википедија

Рат пете коалиције — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
|резултат=победа Француске, Шенбрунски мир
|страна1=[[Слика:Flag of France.svg|22п]] [[Француска]]<br>[[Слика:Flag of the Napoleonic Kingdom of Italy.png|22п]] [[Краљевина Италија]]<br>[[Слика:Flag of France.svg|22п]] [[Напуљска краљевина|Напуљска краљ.]]<br>[[Слика:Flag of the Netherlands.svg|22п]] [[Краљевина Холандија|Холандија]]<br>[[Слика:Flaga z godlem Rzeczypospolitej Polskiej.PNG|22п]] [[Варшавско војводство|Варшавско војв.]]<br>[[Рајнска конфедерација]]<br>[[Слика:Flag of Switzerland.svg|22п]] [[Швајцарска]]
|страна2=[[Слика:Flag of the Habsburg Monarchy.svg|22п]] [[Аустријско царство]] <br> [[Слика:Flag of the United Kingdom.svg|22п]] [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]]<br> [[Слика:Flag of the Kingdom of the Two Sicilies 1738.gif|22п]] [[Краљевство Сицилија|Краљевина Сицилија]]
|заповедник1=[[Слика:Flag of France.svg|20п]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]
|заповедник2=[[Слика:Flag of the Habsburg Monarchy.svg|20п]] [[Надвојвода Карло од Аустрије|Надвојвода Карло]]
|јачина1 =275.000
|јачина2 =340.000 Аустријанаца<br> 40.000 Британаца
Ред 16:
|notes=
}}
'''Рат пете коалиције''' био је рат [[1809]]. између савеза [[Аустрија|Аустрије]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] против [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]ове Француске и [[Баварска|Баварске]]. Сукоб се одвијао највише у централној Европи од априла до јула [[1809]]. Британија је тада већ учествовала у [[Шпански рат за независност|Рату за шпанску независност]], али послала је једну експедицију у Холандију да смањи притисак на Аустрију. То је имало мали ефекат на исход рата. После много сукоба у Баварској и дуж [[Дунав]]а рат је завршио победом Француске после [[битка код Ваграма|битке код Ваграма]] почетком јула [[1809]]. [[Шенбрунски мир]] је био најтежи мир који је Француска наметнула Аустрији. [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерних]] и [[надвојвода Карло од Аустрије|надвојвода Карло]] су успели да очувају [[Аустријско царство]] у замену за обећање да ће помагати француске напоре. Француска је Аустрији одузела [[Корушка|Корушку]], [[Крањска|Крањску]] и јадранске луке. [[Галиција|Галицију]] је предала Пољској, а подручје [[Салцбург]]а Баварској. Аустрија је изгубила три милиона поданика, тј. око једне петине становништва. Док се настављао рат у Шпанији, рат пете коалиције је био највећи сукоб на европском континенту до [[Наполеонова инвазија Русијена Русију|Наполеонове инвазије Русије]].
 
==Позадина==
Пре [[1809]]. Европа је била укључена у француске револуционарне ратове од [[1792]]. После пет година рата Француска је победила [[Прва коалиција|Прву коалицију]] [[1797]]. [[Друга коалиција]] је створена [[1798]], а била је поражена [[1801]]. Британија је тада остала једини противник. У марту [[1802]]. Британија и Француска су се [[Амијенски мир|Амијенским миром]] споразумеле да окончају непријатељства. Тада је по први пут у десет година завладао мир у Европи. Ипак остало је много проблема између две стране, а спровођење споразума је било јако тешко извести. Британија није лако предавала колоније које је заузела након [[1793]], а Француска је била љута јер Британци нису хтели да евакуишу [[Малта|Малту]]. Напета ситуација се погоршала када је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] послао експедицију да угуши [[Хаићанска револуција|Хаићанску р]]еволуцију. Британија је маја [[1803]]. објавила рат Француској.
 
===Трећа коалиција===
Ред 28:
 
===Француска на Пиринејском полуострву (1807.-1809.)===
Француска војска од око 24.000 војника под командом генерала Жана Жиноа је [[17. октобар|17. октобра]] [[1807]]. прешла Пиринеје и уз шпанску помоћ је кренула на [[Португалија|Португал]], да би се спроводио [[Наполеонов континентални систем]]. Био је то први корак према шестогодишњем рату у коме је Француска изгубила доста снаге. Током зиме [[1807]]. француски агенти су се мешали у унутрашње шпанске ствари. Покушали су да створе раздор међу министрима шпанске краљевске куће. Тајне француске махинације су се материјализовале [[16. фебруар]]а [[1808]]. када је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] најавио да ће интервенисати да би посредовао између политичких ривала у шпанској краљевској породици. Маршал [[Жоашен Мира]] је [[24. март]]а [[1808]]. стигао са 118.000 војника у [[Мадрид]]. Неколико недеља касније долази до жестоких побуна против окупације. Кроз Шпанију се раширио отпор француском присуству у Шпанији. Пораз Француза у бици код Бајлена био је велико изненађење и дало је наду Наполеоновим непријатељима. Због тога пораза сам Наполеон је преузео заповедништво, па је са новом армијом прешао [[Ебро]] и шпанским снагама је задавао ударац за ударцем, Наполеон је [[4. децембар|4. децембра]] [[1808]]. ушао у Мадрид са 80.000 војника. После тога окренуо се против британске војске у Шпанији, па их је потиснуо до обале. После битке код Коруње у јануару [[1809]]. Британци су се повукли са Пиринејског полуострва.
 
===Аустрија остаје сама===
Аустрија је тражила још једну прилику да се освети Француској за поразе. Развој рата у Шпанији је охрабрио Аустрију. Аустрија није могла да рачуна на руску помоћ, зато што је Русија ратовала са Шведском и Турском 1809. Пруски краљ је најпре обећао да ће помоћи Аустрији, али повукао се пре него што је сукоб почео. Британци су једини били вољни да помогну Хабзбурге. Аустријски министар финансија је упозоравао да због мобилизоване војске држава до средине 1809. може остати без новца. [[Надвојвода Карло од Аустрије|Надвојвода Карло]] је упозоравао да Аустријанци нису спремни за још један сукоб са Наполеоном. Ипак заступници ратне опције су победили, па је у фебруару [[1809]]. коначно одлучено да Аустрија зарати са Француском.
[[Слика:Strategic Situation of Europe 1809.jpg|десно|мини|250п|Европска стратешка ситуација у фебруару 1809.]]
 
Ред 38:
 
===Аустријске реформе===
Након пораза код Аустерлица било је очито да аустријска војска треба да изврши реформу. Наполеон је [[Надвојводанадвојвода Карло од Аустрије| надвојводи Карлу]] понудио трон након битке код Аустерлица. Тај потез је изазвао сумњу код Карловога брата цара Фрање II. Допустио је Карлу да спроводи реформу, али уз помоћ војног савета надгледао је активности надвојводе Карла. Карло је 1806. издао нови водич за армију и за тактику јединица. Главно тактичко унапређење је био концепт „масе“, протукоњичке формације која би затворила размак између редова. Аустријски команданти су то ретко користили, осим кад би их надзирао надвојвода. Аустријски генерали нису жељели да испробају нове ствари. Након пораза у [[битка код Улма|бици код Улма]] и [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] Аустријанци су поново користили модел шест чета по батаљону запуштајући раније уведени концепт четири чете по батаљону. Пробеми су постојали, иако су постојале регорме. Аустријска коњица је била распршена у појединачне јединице, тако да није могла да зада или спречи удар, што је било присутно у француском систему. Иако је надвојвода Карло настојао да имитира командну структуру францускога корпуса, генерали нису имали воље да спроводе реформе.
 
===Аустријске припреме===
Ред 44:
 
===Француске припреме===
Наполеон није био потпуно сигуран о аустријским плановима и намерама. У то време је био у [[Париз]]у и одатле је саветовао [[Луј Александр Бертје|Луја Бертјеа]] о распореду снага и концентрацији. Његове грубе идеје су биле да долина Дунава поново буде главни театар операција, као што је било 1805. Осим тога настојао је спречити могућу инвазију северне Италије снагама под командом Ежена Боарнеа и маршала Мармона. Лоши обавештајни подаци су Наполеону давали утисак да ће главни удар бити северно од Дунава, Попслао је Бертијеу писмо 30. марта у коме је објашњавао намеру да се концентрише 140.000 војника у близини Ратисбона. Погрешне представе о аустријском начину размишљања угрозиле су француску војску.
 
===Аустрија прва удара===
Ред 62:
 
[[Слика:Vienna and vicinity22 May 1809.jpg|250п|мини|десно|Стратешка ситуација и битка код Ашперна 22. маја 1809.]]
Аустријска војска под [[Надвојводанадвојвода Карло од Аустрије|надвојводом Карлом]] је 16. и 17. маја стигла у Мархфелд, равницу севроисточно од Беча преко Дунава. Карло је држао главнину својих снага неколико миља од обала реке, са надом да ће их концентрисати на месту где Наполеон одлучи да пређе реку. Закључио је 20. маја од својих посматрача да Французи граде мост на Кајзер-Еберсдорфу, југозападно од Лобау острва, које води у Мархфелд. Схватио је [[21. мај]]а да Французи прелазе у пуној снази, па је наредио општи покрет својих 98.000 војника и 292 топа. Кретали су се у пет колона. Француски мостобран се ослањао на два села: Ашперн на западу и Еслинг на истоку. [[Наполео]]н није очекивао да се суочи са отпором, тако да мостови, који су повезивали француску војску на Ашперн-Еслингу са Лобауом нису били заштићени палисадама. Због тога су мостови били осетљиви на напад ватром са аустријских баржи.
 
[[Битка код Ашперна]] (или битка код Ашперн-Еслинга) започела је [[21. мај]]а [[1809]]. у 14:30. Почетни и лоше координисани аустријски напади против Ашперна и према југу нису успели, али Карло је остајао упоран, па су некако успели да заузму цело село, да би онда изгубили источни део. Аустријанци нису нападали Еслинг до 18:00, јер су четврта и пета колона имали дужу путању да стигну на време. Французи су успешно одбијали нападе код Еслинга целога 21. маја. Борба је започела до 22. маја у 3:00 ујутро и Французи су за четири сата повратили Ашперн. Наполеон је до тада имао 71.000 војника и 152 топа на обе стране реке, али Аустријанци су још увек били јако бројчано надмоћнији. Наполеон је онда започео масивни напад на аустријски ценатар да би добио времена за прелазак 3. корпуса преко Дунава. [[Жан Лан]] је напредовао са три пешадијске дивизије око миљу, али надвојвода Карло је личним хероизмом испирисао напад на Французе и њеихово врађање. До 9:00 француски мостобран је био разбијен, а Карло је сат времена касније започео масивни напад у коме је заузео Ашперн. Неколико сати касније Аустријанци су заузели и Еслинг. Наполеон је на то послао Империјалну гарду под командом Жана Рапа, који је напао Аустријанце у Еслингу и истерао их одатле. Наполеон му то није био наредио. Аустријанци су започели са артиљеријском ватром, а Французи су се онда повукли на острво Лобау. Надвојвода Карло је био први који је поразио Наполеона у бици.
Ред 68:
==Битка код Ваграма==
[[Слика:Wagram and vicinityC 5 July2C 1809.jpg|мини|десно|300п|Стратешка ситуација и Битка код Ваграмау јулу 1809.]]
После пораза у бици код Ашперна Наполеон је шест седмица планирао и припремао следећи прелазак Дунава. Довукао је још војске, топова и направио је боље обрамбене мере да осигура успех у следећем преласку Дунава. Од 30. јуна до првих дана јула Французи су прешли Дунав са 188.000 војника и кренули су према Мархфелду. После успешнога преласка Наполеон је наредио напад дуж целе линије да би спречио да Аустријанци побегну преко ноћи, Најпре су две француске пешадијске пуковније оствариле добитак, али су били потиснути. Касно поподне француска војска је формирала полукруг. [[Андре Масена]] је био крајње лево. У центру су били маршал Бернадот и Ежен д Боарнеа. [[Никола Удино]] и [[Луј Никола Даву|Луј Даву]] су били на десном крилу. Пре сумрака Наполеон је наредио коначни напад, да би одлучио битку у једном дану пре него што Аустријанцима стигну резервне снаге. Напад МекДоналдове војске био је слабо координисан, па није успео услед јаке аустријске ватре.
 
Следеће јутро Аустријанци су први извели напад на француско десно крило. Тај напад је био изведен да би се заварале француске резервне снаге и навукле на тај део бојнога поља, па би се извело двоструко опкољавање. Прави напад је био планиран на француску леву страну око села Адеркла, где су Аустријанци успели потиснути Бернадотове Саксонце. Да би сузбио аустријски напад Наполеон је створио велику батерију од 112 топова, који су пљуштали по аустријским формацијама у напредовању. [[Андре Масена|Масенин]] корпус је позван да стабилизује Саксонску линију. Уз сарадњу са коњицом успели су да се држе линије реке. У међувремену на француској десној страни Французи су били успешнији, па су [[Никола Удино]] и [[Луј Никола Даву|Луј Даву]] напредовали.
Одлучујући напад целе битке против аустријског центра у напредовању извео је генерал МекДоналд. [[Етјен Мекдоналд|Етјен МекДоналд]] је због тога добио маршалску палицу. Војска генерала МекДоналда формирала је клин од 8.000 војника и после тешке битке на удаљености бајонета пробили су се кроз аустријски центар, разбили аустријску армију на два дела и добили битку.
Надвојвода Карло је тражио појачање од свога брата, али помоћ од 13.000 војника стигла је следеће јутро после битке, када је било прекасно. Пет дана после битке надвојвода Карло прихватио је неизбежно и молио је за мир. После те битке МекДоналд, Никлоа Удино и Мармон постали су маршали. Рат аустрије и Француске је фактички завршио, иако је требало неколико месеци дипломатске активности да се утаначи мировни споразум.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат_пете_коалиције”