Трговиште — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 11:
У [[Српске земље у средњем веку|српским земљама]], тргова или трговишта је било већ у [[XII век]]у, а приходи од царина и других дажбина на њима припадали су владару. Он је њихово прикупљање често давао у [[закуп]] трговцима, а своје приходе је неретко уступао [[Црква (грађевина)|црквама]] и [[манастир]]има. Међу најстарије забележене тргове спадају ''Ходча'' (данашња [[Велика Хоча]]) коју је [[Стефан Немања]] приложио [[Хиландар]]у, као и трг ''Книнац'' (данашња [[Клина]]) који је његов син [[Стефан Првовенчани|Стефан]] приложио истом манастиру. Најпознатији тргови у српским земљама, били су [[Дријева]] на [[Неретва|Неретви]] и [[Свети Срђ (трг)|Свети Срђ]] на [[Река Бојана|Бојани]]<ref name="ЛошМи">{{МБ-СУДН}}</ref>. Њихов значај лежао је и у њиховом [[монопол]]ском положају у трговини [[со]]љу, пошто је она у [[Средњовековна Србија|средњовековну Србију]] могла да стигне само још преко [[Котор]]а и [[Дубровник]]а<ref name="ЛошМи" />.
Трговишта су стицајем историјских околности наставила да постоје на тлу [[Балканско полуострво|Балкана]] и током [[Отоманско царство|отоманског раздобља]] и непосредно после ([[19. век]]). Тако се на тлу данашње [[Војводина|Војводине]] трговишта су постојала до [[18. век|18.]] и [[19. век]]а. У [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] [[19. век]]а је редовно вођен списак трговишта<ref>Државописи Србије (1897) Свеске II, VIII и XI</ref>. Она се често нису поклапала са [[варошица]]ма нити другим насељима. [[1839]]. године званично је постојало 18 трговишта, а [[1893]]. 110 (док је тада [[варош]]и и [[варошица]] било око 50)<ref>Којић, Б. (1970) ''Варошице у Србији XIX века'', Београд: Грађевинска Књига, стр. 7</ref>.
== Извори ==
| |||