Битка код Милвијског моста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
мНема описа измене
Ред 26:
 
== Позадина ==
 
Криза сложеног система [[Тетрархија|тетрархије]] и поделе царства на источни и западни део, као и поделе власти између два августа као старија и два цезара као млађа сувладара, почиње 306. године након смрти [[Констанције I Хлор|Констанција]], августа западних провинција. По правилу, на његово место долази западни цезар, [[Флавије Валерије Север]], кога промовише и август источних провинција, [[Галерије]]. Међутим, у Британији, Констанцијева војска на исти положај августа поставља Константина, његовог сина. Истовремено у Риму Максенције, син Констанцијевог претходника августа [[Максимијан|Максимијана]], изазива Севера и на крају га 307. године побеђује и проглашава себе за августа. Овим почиње ривалитет и борба за превласт између Константина и Макценција, која траје све до 312. године и битке код Милвијског моста. У време одржавања битке, Константин је контролисао Британију, Галију, Шпанију и германске провинције, док је Максенције владао Италијом, Сицилијом, Сардинијом, Корзиком и афричким провинцијама.
 
 
 
== Битка ==
 
Крећући се ка Риму са севера, Константин је већ победио Максенцијеве трупе код [[Торино|Торина]] и [[Верона|Вероне]]. Крајем октобра 312. године. Константинова војска се приближавала Риму путем Виа Фламинија, који је спајао Рим са [[Римини|Риминијем]], градом на јадранској обали. Иако је било очекивано да се Максенције утврди унутар градских зидина, он је одлучио да изведе трупе изван Рима, и да брани приступ граду код Милвијског моста, преко кога је Виа Фламинија водила у престоницу. О самом току битке, као и о броју учесника и погинулих, нема поузданих података. Борба је почела 28. октобра, и Константинове трупе су имале више успеха. Чини се да је проблем Максенцијевој војсци предстаљао недостатак маневарског простора, јер је била стешњена између Тибра и линије фронта. Када је наређено повлачење, велики број војника је нагрнуо ка јединој одступници - мосту, где је настао велики метеж који су Константинове трупе искористиле и задале одлучујући ударац Максенцијевој војсци. Од чамаца је направљен и понтонски мост, који је под великим оптерећењем попустио, остављајући велики број војника на северној обали Тибра, где су на крају били или побијени или заробљени од старне противника.
 
 
== Константинова визија ==
 
Легенда каже да је ноћ пред битку Константин уснио сан у коме му се приказао крст праћен исписом „под овим знаком ћеш победити“. Ова визија је наводно била један од одлучујућих момената који је Константина преобратио у хришћанство.
 
 
== Последице ==