'''Полифонија''' или '''вишегласје''' ([[Старогрчки језик|грч.]] ''πολυ'' више, и ''φονη'' глас) представљаИако вештинудослован комбиновањапревод независнихгрчких гласоваречи значи ''вишегласје'', термин ''полифонија'' у [[Музика|музици]],такосе готово искључиво користи да ониозначи уначин истокомпоновања времепри звучекоме идве [[Музичкаили хармонија|хармонски]]више добро.самосталних Умелодијских ширемлинија смислу,теку тонезависно јеједна иод могућностдруге, свирањаа вишеу тоноваисто истовременовреме назвуче музичкими инструментима[[Музичка хармонија|хармонски]] добро.
Полифонија се првобитно развила у вишегласнимвишегласном хоровимахорском певању касног Средњег века. Дела заснована на полифонији су доминирала у европској музици од XII века до средине XVIII века, доживљавајући врхунац током [[Ренесанса|Ренесансе]], односно до краја XVI века.
Појам супротан полифонији је [[мелодија|монодија]], једногласје, или [[музичка хармонија|хомофонија]] (једна мелодијска линија с хармонском пратњом у подређеној улози).
Вештина слагања независних гласова у полифоној музици назива се [[''контрапункт]]'' ([[латински језик|лат.]] ''punctum contra punctum'' – тачка против тачке, то јест нота против ноте.)
