Илија Милосављевић Коларац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke 6 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22:
Рођен је око [[1800]]. године у селу [[Колари]] надомак [[Смедерево|Смедерева]], по коме је и добио надимак Коларац, а умро је [[6. октобар|6. октобра]] [[1878]]. у [[Београд]]у. Отац Милосав био је [[абаџија]], а мајка се звала Јованка.
Као дете је рањен у [[Први српски устанак|Првом устанку]]. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко [[Дунав]]а, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, па је и 1827. године оженио ћерку једног од њих Милутина Радовановића<ref>[http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276499-Kolar269eva-dva-fonda Коларчева два фонда („Вечерње новости“, 13. април 2004)]</ref>, Синђелију Радовановић, рођену 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у [[Панчево]], због страха од [[
1855. умрла је Синђелија, коју је много волео, и он је сахранио у Београду, где се и сам преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]ли и [[шалитра|шалитром]], па и неким [[рудник|рудницима]]. И раније је помагао [[књижевност]], а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]].
[[Датотека:Grob Kolarca.jpg|мини|десно|Коларчев гроб у Алеји великана на београдском Новом гробљу]]
Крајем [[1877]]. године замало је страдао. [[Влада]] га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у [[Тополска буна|Тополској буни]], заједно са [[Јеврем Марковић|Јевремом Марковићем]] и [[Аћим Чумић|Аћимом Чумићем]], а преки војни суд осудио на тамницу. [[
[[Тестамент]]ом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање [[
Спада у велике [[задужбинар]]е Србије. Његова најпознатија задужбина је [[Задужбина Илије М. Коларца|Коларчев универзитет]].
== Референце ==
|