Германик Јулије Цезар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 20:
| мајка = Антонија Млађа
| супружник = Агрипина Старија
| деца = Нерон Цезар</br>Друз Цезар</br>[[Калигула]], римски цар</br>[[Агрипина Млађа]], римска царица</br> [[Јулија Друзила (сестра Калигуле)|Јулија Друзила]]</br> [[Јулија Ливила]]
}}
'''Германик Јулије Цезар''' ({{јез-лат|Germanicus Iulius Caesar}}, рођ. [[24. мај|24. маја]] [[15. п. н. е.]] - умро [[9. октобар|9. октобра]] [[19]]. год.), познатији само као '''Германик''' или '''Германик Старији''', био је римски државник и војсковођа и припадник прве римске царске породице [[Јулијевци-Клаудијевци]].
Ред 29:
Германик је на рођењу добио име Нерон Клаудије Друз или Тиберије Клаудије Нерон, али када је Друз Старији 9. године п. н. е. добио право на почасни надимак Германик ({{јез-лат|Germanicus}}), захваљујући победама над [[Германи|Германима]], после његове смрти надимак је прешао на његовог најстаријег сина који је под њим остао запамћен у историји.
Унутар царске породице Август и Ливија су пажљиво планирали политику међусобног орођавања њихових потомака односно укрштање две велике римске аристократске породице, његове тј. Јулијеваца и њене, тј. Клаудијеваца. Германик је тако [[5]]. године ожењен Агрипином Старијом, Августовом унуком, тј. ћерком његове ћерке Јулије и војсковође [[Марко Випсаније Агрипа|Агрипе]]. Брак је, судећи по историчару [[Тацит|Тациту]], био срећан и хармоничан и поред тога што је склопљен из рачуна рођака младенаца. Агрипина је родила Германику укупно деветоро деце, али свега је шесторо преживело детињство: Нерон Цезар, Друз Цезар, [[Калигула|Гај Цезар (Калигула)]], [[Агрипина Млађа|Јулија Агрипина (Агрипина Млађа)]], [[Јулија Друзила (сестра Калигуле)|Јулија Друзила]] и [[Јулија Ливила]].
Август је најпосле [[4]]. године одредио [[Тиберије|Тиберија]] за свог наследника али је свог посинка уједно обавезао и да усини свог синовца Германика (Тацит, ''Анали'' IV.57). Германик је од тада био познат под пуним именом Германик Јулије Цезар, односно и формално је постао члан клана Јулијеваца. Овакав потез Августа сматрао се знаком изразите наклоности старог цара. Могуће је да је Август већ препознао Германикове квалитете који би могли да дођу до изражаја у војној служби. Германик је већ тада био послат да командује римским легијама у провинцијама Далмацији и Панонији. Као награду за своје подухвате [[12]]. године је изабран за конзула.
| |||