Википедија

Брвнара — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Ред 1:
[[Слика:Izba.jpg|десно|мини|250п|Руска брвнара „изба“ у селу Кушалино]]
{{Зграда
[[Датотека:Сеча Река црква брвнара - Seča Reka - wooden church.jpg|мини|250п|[[Црква (грађевина)|Црква]]-брвнара у [[Сеча Река|Сечој Реци]] код [[Косјерић]]а]]
|име_зграде = Брвнара - планина Клековача Република Српска
'''Брвнара''' је објекат направљен искључиво од стабала дрвета - ([[брвно|брвана]]) или тесаних [[талпа (грађевина)|талпи]]. Намена јој је била, нарочито у прошлости, због количине и цене овог грађевинског материјала, широка. Брвнаре су куће и стаје, склоништа и заштита човеку, стоци и пољопривредним производима. У њима су смештени млинови за жито, ветрењаче и разни други неопходне алати и машине. Брвнаре су и цркве. Раније је то била кућа за становање или преноћиште у шуми. Многе су и сачуване до данашњих дана.
|слика = Brvnara_23.jpg
|наслов = Брвнара - катун ▼
|локација = Аташевац, колибе Матерића, брвнара Јове Миљевића ,1979.
|саграђена = у другој половина 19. вијека
}}
 
Данас се овакве зграде граде као [[викендица|викендице]] или куће за одмор, коришћењем савремених машина и алата.
'''Брвнара - кућа - катун''' је објекат од стабала дрвета - [[брвно|брвана]] или тесаних [[талпа (грађевина)|талпи]]. Јефтин и приступачан грађевински материјал у предјелима богатим шумом, омогућио је њихову масовну изградњу. Има их по предјелима комплетног динарског простора. У [[Лика|Лици]], [[Кордун|Кордуну]], [[Банија|Банији]], [[Република Српска|Републци Српској]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Шумадија|Шумадији]], [[Драгачево|Драгачеву]], [[Стари Влах|Старом Влаху]]... Намена брвнаре куће била је превасходно за смештање и збрињавање човјека и вриједности које му припадају.
 
У прошлости су од стабала (као брвнаре) прављене и тврђаве, односно разна утврђења као [[Фортификација|фортификацијски]] објекти. Прављени су читави градови како код нас тако и у свету. Истина, због вечитих ратних турбуленција, код нас су углавном нестали. Правили су их и енглески колонизатори и досељеници у борбама против [[Домицил|домицилних]] урођеничких [[Индијанци|индијанских]] племена.
==Кратка историја==
Прва човјекова станиша биле су пећине, па земунице. Номадском човјеку су, географија и тренутна конфигурација терена, уз мало импровизације, рјешавали елементарне проблеме становања. Свака згодна рупа на терену, настрешена лишћем, могла је привремено да сачува човјека од временских неприлика. Када се извјештио, усавршавао је алате и постајао све комфорнији. Брвнаре су виши степен човјечијег стандарда. И њих је, наравно, временом усавршавао.
 
== Врсте брвнара ==
 
Брвнара може бити:
==Грађа и изглед==
Лоцирање брвнаре је такође одређено конфигурацијом терена. Она је постављана „на ћелицу“ нагиба терена. Тако је добијан подрум. Изнад се градила брвнара. Била је једнодјелна, па дводјелна, па вишедјелна. У брвнари је постојала кућа, то је просторија која није имала плафон већ је била смјештена директно под кровом, и соба, просторија која је имала плафон и била под заједничким кровом са кућом. Оваква брвнара је имала двоје врата. Једна су била улазна на самој брвнари, а другим се улазило из куће, у други дио брвнаре, у собу. Мердевинама - степеницама, се унутар брвнаре могло попети на плафон собе. Тако да се на тој плафонској платформи сушило месо димом са огњишта, који је струјао ка отвору у највишој тачки крова на четири воде - [[Баџа|баџи]]. Изнад огњишта висиле су [[вериге]]. У соби је била пећ и лежаји, односно слама за спавање. Сећија је постављена уз вертикални дрвени стуб који се зове [[Пардо|пардо]]. Уз парду је сједио домаћин куће, или кум када дође.
Рађене су и састављена разним техникама. Технологија алата, и домишљатост аутора су је и правили и усавршавали.
Оне су дуговјеке. И данас постоје читава насеља старих брвнара као што су она на планини Клековачи, на мјесту званом Аташевац. Ту постоје читава села брвнара. (Матерића, Трикића...) које се налазе убележена на мапама и секцијама педантних Аустроугара са краја 19. вијека.
 
*Стамбена зграда
== Литература ==
▲|наслов = **[[Брвнара - катун ]]
*Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, треће издање, Београд, [[1978]].
**[[Вајат]]
*Група аутора , Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд [[1982]].
**[[Викендица]] - кућа за одмор
*Сеоска и стара градска насеља у делу Зорана Петровића , Етнографски музеј у Београду, Београд [[1997]].
**[[Кућа]] у којој се стално борави
*Развој сеоске куће и становање у Србији , Етнографски музеј у Београду, Београд [[1997]].
**[[Планинарски дом]]
*Цвијић Ј. Балканско полуострво, Београд
*Сеоска помоћна зграда
**[[Качара]]
**[[Дашчара]]
**[[Магаза (народно неимарство)|Магаза]]
**[[Млекар]]
**[[Мишана]]
**[[Стаја]]
**[[Штала]]
*Остало
**[[Воденица]]
**[[Звоник]] - поред цркве
**[[Осматрачница]]
**[[Црква брвнара]]
**[[Чардак]]
**[[Чека]] ловачка
**[[Zlatiborska brvnara]] http://www.volimzlatibor.com/brvnare.html
 
== Савремене брвнаре ==
[[Слика:Log_home.JPG|мини|десно|250п|Савремена брвнара]]
У наше време се (посебно у [[САД]] и [[Канада|Канади]], мада их има и у [[Европа|Европи]]) граде савремене куће од брвана (енглески језик разликује изразе -{loghouse}- или -{log cabin}- од -{log home}-, где се прва два односе на старинске брвнаре и мање куће, а потоњи на савремене куће-брвнаре), често и са [[спрат]]ом и [[поткровље]]м. Као материјал се чешће користе фабрички добијене облице (тзв. калибрисане) или полуоблице, као и [[талпа (грађевина)|талпе]], док се природне [[облица|облице]] користе све ређе (због спорог рада).
 
== Види још ==
Детаљније о '''Црквама брвнарама''' може се видети у Категорији страница ''Цркве брвнаре''.
* [[Брвнара]]
 
== Спољашње везе ==
Линија 33 ⟶ 45:
 
[[Категорија:Архитектура]]
[[Категорија:Архитектонски речник]]
[[Категорија:Грађевине]]
[[Категорија:Народно неимарство]]
[[Категорија:Цркве брвнаре]]
[[Категорија:Обрада дрвета]]
 
[[cs:Roubená stavba]]
[[eo:Kabano]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Брвнара”