Јован Атанацковић — разлика између измена

Био је водник пољске батерије до [[1872]], од тад до [[1875]]. командир [[Ћуприја|ћупријске]] народне батерије, 1875 командир I брдске батерије, [[1879]]. ордонанс-официр краља до [[1881]]. у главном генералштабу, до 1882. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, од [[30. октобар|30. октобра]] [[1882]]. до [[15. новембар|15. новембра]] [[1883]]. шеф штаба дивизије стајаће војске, а од тада командант 11. батаљона, па командант шумадијског пјешадијског пука. У [[Први српско-турски рат|рату 1876]]. био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије тимочког артиљеријског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У [[Други српско-турски рат|рату 1877—1878]] био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. Године [[1885]]. постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне команде, а [[1900]]. министар војни. Узео је учешћа у [[Мајски преврат|Мајском преврату]] [[1903]]. године. Као истакнути завереник постао је [[1903]]. ађутант ордења краља [[Петар Карађорђевић|Петра Карађорђевића]].<ref>[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 87.</ref><ref>Све српске владе, Београд 1992, 57.</ref>

 

Након [[Илиндански устанак|Илинденског устанка]] у [[Македонија (област)|Македонији]] [[1903]]. у Србији се ствара идеја о стварању [[српски четнички покрет|српског четничког покрета]], односно српског [[четник|четничког]] комитета који би Србе у [[Стара Србија|Старој Србији]] и [[Македонија (област)|Македонији]] оружаном руком штитио од насиља чета [[ВМРО]] и албанских банди [[качаци|качака]]. Ослабљена турска влада није желела да прекине анархију у [[Косовски вилајет|Косовском вилајету]], јер је у томе видела начин да се пограничне области очисте од Срба.<ref>http://www.inisbgd.co.rs/celo/2010_3.pdf Ј. В. Вишњаков , Токови Историје 3/2010, 7-23</ref> Базу будуће [[Српска одбрана|Српске одбране]], удружења које је имало да спроводи ту идеју у дело чинила је тројка - [[Милорад Гођевац]], [[Лука Ћеловић]] и Јован Атанацковић. Први председник удружења [[Српска одбрана|Српске одбране]] створеног септембра [[1903]]. био је управо генерал Јован Атанацковић и на том положају је остао до јула [[1905]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/02/28/srpski/F03022701.shtml www.glas-javnosti.co.yu], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> <ref>[[Станислав Краков]], Пламен четништва, Београд 1930, 90-94.</ref>