Стојан Аралица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 10:
| датум_смрти = [[4. фебруар]] [[1980]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{зас|Југославија}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
| поље =
| правац_традиција =
Ред 18:
| боја = #CCCC99
}}
'''Стојан Аралица''' ([[Шкаре]], [[Оточац]], [[24. децембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[4. фебруар]] [[1980]]) је био [[списак српских сликара|српски сликар]] и [[графичар]], који је био члан [[Удружење ликовних уметника Србије|Удружења ликовних уметника Србије]], [[
== Биографија ==
Ред 24:
Сликар и графичар Стојан Аралица је прве поуке из сликарства добио у приватној школи Хенриха Книра у [[Минхен]]у. Године 1910., уписује се у класу Карла Мара на минхенској Високој школи за ликовну уметност, а две године касније прелази у класу Лудвига Хертериха. По избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]] враћа се у [[Загреб]] и отвара приватну сликарску школу. Потом одлази у [[Праг]], где похађа графички одсек Академије за ликовну уметност, код Аугуста Бремса, а потом код Макса Швабинског<ref name="Музеј">{{cite web|url=http://hvm.mdc.hr/muzej-gacke-otocac,510:OT%C4%8C/hr/zbirke/?zbId=1380|title=Музеј Гацке Оточац: ''Меморијална збирка Стојана Аралице''|accessdate = 7. 1. 2010}}</ref>. део живота је провео у [[Рим]]у, [[Париз]]у, [[Стокхолм]]у а једно време је провео у селу [[Брестач]] код [[Рума|Руме]], где је радио као учитељ. После 1948. године се настањује у [[Београд]]у где остаје до краја живота.
Његов опус чини преко 1500 уметничких дела. Он се хронолошки може поделити на минхенску, париску, загребачку и београдску фазу, са јасно одређеним стилским обележјима. У првој фази видљиви утицаји академизма и сецесије. Почиње са портетима и сакралним мотивима, да би потом наставио да ради портете и актове. У Паризу из основа мења уметнички приступ, а најчешћи мотиви су му пејзаж и мртва природа. У време када је живео у Загребу сликао је властити доживљај предела са [[Јадранско море|Јадран]]а. То је најуспешније доба његовог стваралаштва, са сликама пуним топлине, светлости и интезивне чисте боје. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу [[средоземно море|медитеран]]ског поднебља. Најзначајније слике: ''„Мотив из Лошиња“'', ''„Жена са сламним шеширом“'', ''„Портрет Б. Петронијевића“'', ''„Пут“'' и др<ref>[http://www.pavle-beljanski.museum/prikaz-autora-pojedinacan.php?autor=2 Spomen-zbirka Pavla Beljanskog], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>.
Доминантан сликарски стил му је у духу париског [[Постимпресионизам|постимпресионизма]] и лирске апстракције.
Дописни члан САНУ постаје [[14. новембар|14.11.]][[1965]]; редовни од [[7. март|7. марта]] [[1968]]. године. Био је члан ЈАЗУ (Југословенске Академије Знаности и Уметности) у Загребу, члан је УЛУС-а и уметничких група [[Уметничка група Облик|Облик]], Дванаесторица и Шесторица. Самостално је излагао у Загребу, [[Осијек]]у, [[Карловац|Карловцу]], Београду, [[Сплит]]у, [[Стокхолм]]у, [[Сомбор]]у. У [[Оточац|Оточцу]] је 1972. основао фонд Стоајна Аралице.
Умро је у Београду, [[4. фебруар]] [[1980]]. године, а сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
== Група „Облик“ ==
Заједно са својим колегама [[Петар Палавичини|Петром Палавичинијем]] и [[Бранко Поповић (сликар)|Бранком Поповићем]], [[Јован Бијелић]] је [[1926]]. године формирао групу „Облик“ коме приступају: [[Петар Добровић]], [[Живорад Настасијевић]], [[Тома Росандић]], [[Вељко Станојевић]], [[Сретен Стојановић]], [[Сава Шумановић]] и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: [[Игњат Јоб]], [[Зора Петровић]], [[Иван Радовић]], Мате Размиловић, [[Ристо Стијовић]], архитект [[Драгиша Брашован]]. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од [[8. новембар|8. новембра]] [[1930]]. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило [[20. јул|20. јула]] [[1932]]. године<ref>Тихић, Смаил (1972.). Јован Бијелић-Живот и дело (на ((sr))). YU-Сарајево: „Веселин Маслеша“,</ref>. Касније су групи приступали и остали уметници као и сам Стојан Аралица.
== Признања ==
| |||