Стојан Грујичић — разлика између измена

| држава_рођења=<br />{{зас|СРЈ}} [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевина СХС]]

|народни херој=[[25. септембар|25. септембра]] [[1944]].

Рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Међувође|Међувођу]], код [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]]. У основној школи, коју је завршио у родном селу, код учитеља [[Милош Шиљеговић|Милоша Шиљеговића]] (касније једног од својих команданата), Јаруга је већ тада постао познат по несташлуцима. Сиромашни родитељи нису били у стању да га школују, па је остао у селу и бавио се земљорадњом. Када је мало одрастао, пошао је у свет, као и многи његови вршњаци испод [[Козара|Козаре]]. Јаруга најчешће радио као физички-сезонски радник на градилиштима у [[Београд]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]]. [[Војска КраљевинеЈугословенска Југославијевојска|Војску Краљевине Југославије]] је одслужио у артиљериској, противтенковској јединици.

Пробијајући обруч у [[Биткабитка зана КозаруКозари|офанзиви на Козари]], јула [[1942]]. године, Јаруга је у врло тешкој ситуацији успео да кроз непријетељске редове извуче и артиљериско одељење, које се састојало од противтенковског топа од 45 -{mm}-. Само дан раније, овај топ је заплењен на Патрији и одмах употребљен у истој борби, када су уништена два немачка тенка. Пошто је успео да се, са топом, извуче из обруча, Јаруга је одмаох дејствовао према непријатељу који се налазио на цести [[Козарска Дубица|Дубица]]-[[Приједор]] и тиме олакшао извлаћење снага одреда, збега и рањеника. Тих дана примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].

У борбама које је водила [[Пета крајишка козарска ударна бригада]] од свог оснивања, септембра [[1942]]. године у [[Подгрмеч]]у и [[Бихаћка операција 1942.|бихаћкој операцији]], дуж утврђења према [[Босански Нови Град|Босанском Новом]] и Љубији, при поновном преласку бригаде на [[Козара|Козару]] и жестоким окршајима код Клашница, усиљеном маршу према реци [[Сана (рекаријека)|Сани]] и у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Јаруга је био један од првих партизанских артиљераца. Као нишанџија, тукао је [[Немци|Немце]] код [[Бенковац|Бенковца]], јануара [[1943]]. године. Из непосредне близине дочекао је тенкове на цести код Лушци Паланке и ако је имао само три гранате уништио је два тенка.

Учествовао је у многобројним борбама које је [[Једанаеста крајишка ударна бригада]] водила на подручју [[Козара|Козаре]] и [[Подгрмеч]]а, од свог формирања [[8. септембар|8. септембра]] [[1943]]. године. Јаруга се с извиђачком четом, као њен командир, често провлачио кроз непријастељске редове. На Хамбаринама, код Љубије, увукавши се неприметно у непријатељску позадину, дочекао је у заседи петоро кола с [[Усташе|усташама]] и ратним материјалом. Посебно се истакао у акцији на друму Драготиња-Брезичани, августа [[1943]]. године, када је разбијен моторизовани батаљон немачке „Тигар“ дивизије и убијено 143, а заробљено 42 непријатељска војника. У ослобођењу [[Козарац (Приједор)|Козарца]], [[9. јул]]а [[1944]]. године, због изванредно ефикасног гађања непријатељских утврђења, Јаругу је похвалио Штаб бригаде.

За несебичну пожртвованост у борби против непријатеља, и многобројне подвиге, на смотри [[Једанаеста крајишка ударна бригада|Једанаесте крајишке ударне бригаде]], [[18. октобар|18. октобра]] [[1944]]. године, [[Петар Војиновић]], командант [[Четврта крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке ударне дивизије]], прочитао је указ [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] о додељивању [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]] Стојану Грујичићу Јаруги. Захваљујући на високом признању, Јаруга је тада рекао: „''Настојаћу да га још више оправдам''“.

После ослобођења [[Југославија|Југославије]], извесно време ја био у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]], а онда је пензионисан као ратни-војни инвалид. Иако тешки инвалид био је веома активан у удружењу ратних-војних инвалида и [[СУБНОРСавез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР-а]].

Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године.