У Букурешту је био пандур код [[Михаило Герман|Михаила Германа]], затим је прешао у Србију у службу код [[кнез Милошмилош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. [[1831]]. године је био члан српске депутације у [[Цариград]]у. [[1835]]. године је био један од вођа [[Милетина буна|Милетине буне]] против кнеза Милоша. [[1839]]. године је био члан Савета, али је морао да напусти Србију због опозиције [[кнез Михаиломихаило Обреновић|кнезу Михаилу]]. Отишао јеу [[Влашка|Влашку]] и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године постаје један од уставбобранитељских првака и године предсједник Савјета. [[1843|1843.]] напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се.
[[Датотека:Konak1900.jpg|мини|лево|250п|Конак (десно), Стари двор (лево), 1900]]Крајем 1830-тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]]. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ [[1843|1843.]] године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом [[кнез Александаралександар Карађорђевић (кнез)|кнезу Александру Карађорђевићу]]. По повратку на престо [[1859|1859.]] године, [[Обреновићи]] су је такође користили као двор све до [[мајски преврат|мајског преврата]] [[1903|1903.]] године. Позната је под именом Конак. Срушена је [[1904|1904.]] године, јер је подсећала на бившу династију.
Његов брат је био [[Алекса Симић]], а син [[Ђорђе Симић]].
