Драгувити — разлика између измена

Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на [[Балканско полуострво|Балкан]]ско полуострво почетком 7. века - једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.<ref>Предраг Пипер, Увод у славистику 1</ref>

У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру [[богумилствобогумили|богумилства]] постојала Драговићка црква, која се помиње и на [[Сабор у Сен Феликсу|Сабору у Сен Феликсу]] [[1167]]. године<ref>[http://www.soros.org.mk/konkurs/076/angver/drugi_religii.html#bogomilstvo Drugi religii], Приступљено 2. 4. 2013.</ref>.