Српскословенски језик — разлика између измена

'''Српскословенски''' је назив за [[Срби|српску]] редакцију [[Старословенски језик|старословенског језика]] која је представљала прву норму [[Српски језик|српског књижевног језика]] која се користила до уласка [[Рускословенски језик|рускословенског]] у употребу у [[18. век|XVIII век]]у. Раније је сматрано да се ова норма развила на простору [[Српско Поморје|српског Поморја]] у [[Зета (држава)|Зети]] и [[Захумље|Захумљу]], на простору са кога потичу најстарији данас сачувани споменици стварани овом редакцијом, али се данас, на основу неких језичких појава<ref>Једна од њих је прелазак гласа ''л'' у двоглас ''лу'' (нпр. ''с'''л'''нце'' постаје ''с'''лу'''нце''), који и данас постоји у говорима Срба у том крају, а није постојао у западним српским говорима, иако се јавља у најстаријим сачуваним писаним споменицима. ({{ЈД-ИСК}})</ref>, сматра да се она развила много [[Исток|источније]], ближе првим центрима [[Словенска писменост|словенске писмености]] на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], [[Охрид]]у и [[Велики Преслав|Преслав]]у. Као простор њеног настанка, узима се предео око данашње границе [[Република Србија|Србије]] и [[Република Македонија|Македоније]], [[север]]но од линије [[Кратово]]—[[Скопље]]—[[Тетово]]. Имао је три устаљена правописа:

* зетско-хумски, који је био најстарији и коришћен је у [[СрбијаИсторија Србије у средњем веку|Србији]] (до почетка [[13. век|XIII век]]а) и [[Босна у средњем веку|Босни]] (до [[Падпад краљевине Босне (1463)под османску власт|њене пропасти]], средином [[15. век|XV век]]а)

* рашки, који је наследио зетско-хумски у Србији и био у употреби до првих деценија [[15. век|XV век]]у

* ресавски, који је настао у [[15. век|XV век]]у

Најстарији сачувани писани споменици, са краја [[12. век|XII век]]а, сведоче о томе да је процес формирања српске редакције већ био завршен. Поред српскословенског, у употреби је током овог периода био и народни језик (стручно назван ''старосрпски језик''), који се махом јавља у писмима и [[Право|правним]] документима, а понекад и у књижевним делима. Најстарији сачувани споменик писан народним језиком је [[Повеља Кулина бана|повеља]] [[бан]]а [[Кулин (бан)|Кулина]] ([[1180]]—[[1204]]) упућено [[Дубровник|Дубровчани]]ма, из [[1189]]. године. Позајмљенице из овог језика називају се [[црквенословенизам|црквенословенизми]].

* [[Маријинско јеванђеље]] ([[X10. век|X]]—[[11. век|XI век]])

* [[Гршковићев одломак|Грашковићев одломак]] ([[11. век|XI век]])

* [[Темнићки натпис]] ([[X10. век|X]]—[[11. век|XI век]])

* [[Хумска плоча]] ([[X10. век|X]]—[[11. век|XI век]])

* [[Плоча судије Градише]] ([[12. век|XII век]])

* [[Натпис на плочи у Полицама крај Требиња|Натпис на плочи]] у [[Полице|Полицама]] крај [[Требиње|Требиња]] (друга половина [[12. век|XII век]]а)

* [[Паримејник|Паримејници]] из прве половине [[13. век|XIII век]]а ([[Београдски паримејник|Београдски]], [[Хиландарски паримејник|Хиландарски]] и [[Петровградски паримејник|Петровградски]])

* Требник (крај [[13. век|XIII век]]а)

* [[Зборник попа Драгоља]] (почетак [[14. век|XIV век]]а)