Српски ослободилачки покрет Отаџбина — разлика између измена

'''Српски ослободилачки покрет Отаџбина''' скраћено '''СОПО''' је тајна завереничка организација коју су основали [[Срби]] у расејању са циљем да поведу борбу против [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Комунистичке Југославије]] на чијем челу се налазио [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз]]. СОПО је основан као одговор на државни тероризам који је спроводила Југославија преко своје тајне политичке полиције, [[УДБАСлужба државне безбедности|УДБЕ]], против политичких неистомишљеника у расејању, а који су југословенског порекла.{{fact}}<!--kakav tacno teriziam--> СОПО је као рекацију, на отмице и атентате од стране УДБЕ{{fact}}<!--otmice i atentate na koga-->, извршио бомбашке нападе на амбасаде и конзуларна представништва СФР Југославије на тлу Северне Америке [[1967|1967.]] године. Припадници СОПО-а покушали су у више наврата да изврше атентат на председника Комунистичке Југославије Јосипа Броза током његових службених посета земљама Јужне и Северне Америке. СОПО је био одговоран за подметање експлозива пред зградом [[УНОрганизација уједињених нација|УН-а]] [[1975|1975.]] У [[Њујорк]]у и у [[Вашингтон]]у [[1976|1976.]] године, као и за изазивање снажне експлозије у згради Генералног комитета Комунистичке партије Америке у [[Њујорк]]у. Припадник СОПО-а [[Никола Каваја]] је [[1979|1979.]] године отео амерички путнички авион „боинг 727“, а затим преузео авион „боинг 707“ са којим је намеравао да долети до Југославије преко [[Атлантски океан|Атлантског океана]] и да се у самоубилачкој мисији обруши на седиште [[КПЈСавез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] које се налазило у [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]] у небодеру под називом [[ЗградаПословни центар Ушће„Ушће“|ЦеКа]].

После [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Југославији је на власти била једна странка, [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичка партије Југославије]], на чијем челу је био [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз]], који је завео лични режим. Током Брозовог апсолутизма био је забрањен вишестраначки систем, као и слободни демократски избори. Била су забрањена основна људска права као што су слобода говора, удруживања и вероисповести. Грађани су и због најмањег вербаланог деликта против вође одлазили у затвор. Затвори су били пуни политичких осуђеника, како оних који су били за демократију, тако и с комунистима који су били присталице политике [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Националана питања у вишенационалној Југославији су била решена, тако што се о њима уопште није расправљало. У земљи је постојала цензура, која је контролисала електронске и штампане медије, као и филмску уметност. Главни ослонац режима је била комунистичка партија и тајна политичка полиција под називом [[Служба државне безбедности|УДБА]]. Преко тајне полиције, власт је контолисала све поре у друштву, њен основни задатак је био да открије критичаре друштва и да их затим прогласи за непријатеље или издајницима, којима би после тога било суђено. УДБА је чак и у иностранству пратила и надзирала исељеничке групе југословена, које су се политички или национално удруживали. Удружења исељеника су имале своје новине у којима су критиковале постојеће недемократско стање у Југославији. На мети УДБЕ су углавном биле вође тих удружења, које је неретко, тајна полиција по својој процени киднаповала или ликвидирала.

Средином [[1964|1964.]] године у [[Париз]]у у стану [[Јован Бркић|Јована Бркића]], који се налазио у елитном кварту француске престонице основана је српска тајна завереничка организација под називом ''Крмчија''. Молитву уочи овог оснивачког скупа одржао је свештеник [[Стојиљко Кајевић]]. Оснивачком скупу је присуствовало 24 завереника који су седели за великим гостинским столом. На самом челу стола је седео [[Андрија Лончаревић]], а са његове леве и десне стране седели су капетан [[Вељко Реметић]] и принц [[Михаило Петровић Његош|Михајло Петровић]]. Иза њих, стајала су шесторица најмлађих завереника. Андра Лончаревић је затим одржао краћи говор чиме је отворио овај тајни састанак. Тајно удружење је основано као одговор на ликвидацију од стране УДБЕ у емиграцији краљевског официра и четничког команданта Млавског корпуса [[Синиша Оцокољић|Синише Оцокољића]]. У начелу на овом тајном скупу постигнут је договор да Крмчија треба да спроводи следеће задатке:

Програм и рад Крмчије био је сличан програму [[Црна рука|Црне руке]] и комитских организација. Међу млађим члановима највише се истакао млади свештеник Стојиљко Кајевић, кога су прво прихватили Андрија Лончаревић и пуковник [[Велимир Пилетић]]. Током јесени [[1964|1964.]] године руководство Крмчије донело је одлуку да своју организацију и активности прошире на [[Сједињене Америчке Државе]] и [[Канада|Канаду]]. У Западној Европи је било исувише ризично спроводити били какве акције, јер је било доста присталица левичарског покрет. САД су тада биле изузетно погодне за антикомунистичке акције и важиле су за водећу земљу у борби против комунизма. По доласку у Америку свештеника Стојиљка Кајевића прима владика Дионисије, који се налазио на челу одвојеног дела српске цркве. У почетку Кајевић је обезбеђивао средства за рад Крмчије у [[Париз]]у, да би по налогу Андрије Лончаревића приступио оснивању тајне завереничке организације на тлу Северне Америке. Оснивачки скуп одржан је [[26. август|26. августа]] [[1966|1966.]] године, који је одржан у једном мотелу недалеко од [[Питсбург]]а. Скупу је присуствовало 36 особа и одржан је под званичним називом „Библијски семинар“. Донета је одлука да ново име организације буде ''Српски ослободилачки покрет Отаџбина – СОПО''. Главни задатак СОПО-а је био да поред пропагандне делатности припреме и бомбашке нападе на југословенска дипломатска предстваништва у државама Европе и Америке.

СОПО је одлучио да први напад изведе у тренутку када је у Комунистичкој Југославији наступила политичка криза, сменом шефа УДБЕ [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] на IV пленуму ЦК СКЈ на острву [[Национални парк Бриони|Бриони]]. Припадници СОПО-а имали су уврежено мишљење да је УДБА тада наводно постала хрватска служба, коју су преузели [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз]] и [[Едвард Кардељ]] и да ће после смене Ранковића наступити значајне промене у Југославији на штету Срба.