Атомистика — разлика између измена

Нешто после 1850. године, интерес за особине гасова и њихово истраживање показали су и физичари, што је довело до развоја кинетичке теорије гасова коју су утемељили [[ЏемсЏејмс Клерк Максвел]] (James Clerk Maxwell, 1831 - 1879) и [[Лудвиг Болцман]] (Ludwig Boltzmann, 1844 - 1906). У тој теорији, која и данас важи, претпоставља се да се гасови састоје од малих честица, атома или молекула, које се налазе у стању непрекидног, хаотичног кретања....

Атомистички поглед превладао је тек после дуготрајне борбе са “енергетичарима”, како су називани противници атомске хипотезе. Упркос многим доказима о постојању атома многи су атомистику сматрали “интересантном хипотезом, допустивом са становишта наше спознајне моћи”. Одбијање атомске хипотезе од стране филозофа 19. века оставило је трага и на научнике тога доба од којих су многи пружали жесток отпор. На пример, SопенхауерШопенхауер (Arthur Schopenhauer, (1788 - 1860) немачки филозоф) атоме је атоме сматрао ничим другим до “измишљотином апотекара незналица”, док је [[Ернст Мах|Мах]] (Ernst Mach 1838 - 1916), аустријски филозоф и физичар) “атомистичаре” називао “удружењем верника”, мисле•и на недостатак очигледног доказа о постојању атома. Мах је свакоме ко би му се обратио бране•и атомистичку хипотезу одговарао питањем: “Да ли сте икада лично видели атом?” Међутим, када је 1910. године видео сцинтилације алфа честица на флуоросцентном заклону, признао је, са резервом, да најзад верује у постојање атома.