Атомистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
линкови |
линкови |
||
Ред 9:
У 18. веку неколицина хемичара бавила се испитивањем особина гасова и били су познати под именом "пнеуматски хемичари". Између осталих то су били Џозеф Блек (Joseph Black, 1728 - 1799), Џозеф Пристли (Joseph Pristley, 1733 - 1804), [[Хенри Кевендиш]] (Henry Cavendish, 1731 - 1810), [[Џон Далтон]] (John Dalton, 1766 - 1844), [[Карл Вилхем Шеле]] (Karl Wilhem Scheele, 1742 - 1786) и [[Антоан Лаовазије]] (Antoine Laurent Lavoisier, 1743 - 1794). Савремена теорија о атомској структури материје настала је из истраживања ове групе хемичара.
Нешто после 1850. године, интерес за особине гасова и њихово истраживање показали су и физичари, што је довело до развоја кинетичке теорије гасова коју су утемељили [[
Атомистички поглед превладао је тек после дуготрајне борбе са “енергетичарима”, како су називани противници атомске хипотезе. Упркос многим доказима о постојању атома многи су атомистику сматрали “интересантном хипотезом, допустивом са становишта наше спознајне моћи”. Одбијање атомске хипотезе од стране филозофа 19. века оставило је трага и на научнике тога доба од којих су многи пружали жесток отпор. На пример,
Слично Маху и најтврдокорнији противници атомске хипотезе, притиснути новим доказима, полако су прихватали стварност постојања атома. То се десило на прелазу из 19. у 20. век, много пре истека 300 година колико је у очају предсказао Болцман, који је на крају, несхваћен од својих савременика, сам себи прекратио живот. Игром судбине, само неколико година касније, његове идеје постале су опште прихва•ене и неизмењене до данашњих дана.
|