Атомистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
линк |
м |
||
Ред 15:
Слично Маху и најтврдокорнији противници атомске хипотезе, притиснути новим доказима, полако су прихватали стварност постојања атома. То се десило на прелазу из 19. у 20. век, много пре истека 300 година колико је у очају предсказао Болцман, који је на крају, несхваћен од својих савременика, сам себи прекратио живот. Игром судбине, само неколико година касније, његове идеје постале су опште прихва•ене и неизмењене до данашњих дана.
Тако је идеја о честичној природи материје постала опште прихва•ена, иако се о самим атомима веома мало знало. Због тога је главна брига физичара с краја 19. века била утврђивање унутрашње структуре атома. Историјски гледано, истраживања су се одвијала у три паралелна правца која је године 1913. ујединио [[Нилс Бор]] (Niels Bohr, 1885 - 1962) у виду чувених постулата и [[Боров модел атома|модела атома]].
Прва група у којој се истицао [[Џозеф Џон Томсон]] ( Joseph John Thomson, 1856 - 1940) испитивала је електрично пражњење у гасовима. Године 1897. Томсон је показао да се катодни зраци састоје од малих негативно наелектрисаних честица - електрона. То је први састојак атома који је био установљен. Присуство електрона опажено је касније и у неким другим појавама као што су термојонска емисија, фотоелектрични ефекат, x-зрачење и радиоактивност.
| |||