Криста Ђорђевић — разлика између измена

После овога је напустила Страгаре и прешла најпре у [[Крушевац]], а потом у Београд, где је поново полуилегално становала код вајара Сретена Стојановића. Половином [[1944]]. године је напустила [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]] и на позив Петра Стамболића прешла на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]] у [[Топлица (област)|Топлици]]. Крајем октобра 1944. вратила се у [[Београдска операција|ослобођени Београд]], а убрзо потом је била изабрана за прву председницу [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена Србије]].

 

 

Била је 1960. године оснивач и први председник Друштва пријатеља [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја у Београду]], коме је 1973. године поклонила све слике свог брата од стрица [[Сава Шумановић|Саве Шумановића]], као и друга уметничка дела из свог дома, међу којима су биле слике и скулптуре прикупљене поклонима самих аутора - Сретена Стојановића, [[Мило Милуновић|Мила Милуновића]], [[Пеђа Милосављевић|Пеђе Милосављевића]], [[Марко Челебоновић|Марка Челебоновића]], [[Иван Табаковић|Ивана Табаковића]], [[Мића Поповић|Миће Поповића]] и др. И касније у пензионерским данима остала је у контакту са Јосипом Брозом Титом, који јој је сваке [[Нова година|Нове године]] слао корпу јужног воћа из врта на [[Национални парк Бриони|Брионима]]. Посећивали су је - [[Петар Стамболић]], [[Родољуб Чолаковић]] и [[Владимир Велебит]]. Нарочито је била присна са књижевником [[Добрица Ћосић|Добрицом Ћосићем]] и његовом породицом, са којима је у периоду од [[1947]]. до [[1957]]. становала заједно.