Власинско блато — разлика између измена

Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], [[1946]] - [[1949]]. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 -{km²}-, са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. Једна трећина Власинског блата била је под тресавом, док су остало биле ливаде. Већи део тресаве био је са источне стране, а ливаде са западне и биле су широке и до 400 -{m}-, а најмање сто метара, код Малог моста. Власинско блато било је дугачко 6,5 -{km}-, док jeје ширина је била различита. Најшире је било у јужном делу, код Промаје - 1,5 -{km}-, а најуже код Малог моста, око 400 -{m}-. Надморска висина Власинског блата била је од 1204 -{m}-, код Малог моста, до 1227 -{m}- код Промаје. Према Црквеној махали, у самом блату било је језерце 80 х 70 -{m}-, са дубином око 4 -{m}-, а код Малог моста било је мало језеро велике дубине.

У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива „потресуља“, а места са житким блатом у њој где кључа вода „глобило“. Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била jeје [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и [[росуља]], а од дрвећа маљава [[бреза]] и патуљаста [[врба]]. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене. По изградњи језера и потапањем тресаве, поједини делови овог тресетног земљиста испливали су на површину, стварајући такозвана пловећа острва.