Власинско блато — разлика између измена

м
ispravke
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (ispravke)
'''Власинско блато''' је некадашња [[тресава]] на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]], у котлини испод [[Чемерник]]а, на надморској висини 1.204-1227 -{m}-.
 
Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], [[1946]] - [[1949]]. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 -{km²}-, са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. Једна трећина Власинског блата била је под тресавом, док су остало биле ливаде. Већи део тресаве био је са источне стране, а ливаде са западне и биле су широке и до 400 -{m}-, а најмање сто метара, код Малог моста. Власинско блато било је дугачко 6,5 -{km}-, док jeје ширина је била различита. Најшире је било у јужном делу, код Промаје - 1,5 -{km}-, а најуже код Малог моста, око 400 -{m}-. Надморска висина Власинског блата била је од 1204 -{m}-, код Малог моста, до 1227 -{m}- код Промаје. Према Црквеној махали, у самом блату било је језерце 80 х 70 -{m}-, са дубином око 4 -{m}-, а код Малог моста било је мало језеро велике дубине.
 
За време обиласка српске војске у пограничним крајевима, [[краљ Милан Обреновић]] је [[1885]]. године дошао на Власину, где је од пароха цркве [[Свети Илија|Св. Илије]] на [[Власина Рид]]у Томе Михајловића чуо причу о воденом бику у Власинском блату. Онда су војници, на краљев захтев, покушали да измере дубину језера код Малог моста. По каснијој пароховој причи, спуштен је конопац дужине 30 метара са везаним каменом, али дно није досегао. Отуда је у народу остала легенда од језеру без дна.
 
У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива „потресуља“, а места са житким блатом у њој где кључа вода „глобило“. Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била jeје [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и [[росуља]], а од дрвећа маљава [[бреза]] и патуљаста [[врба]]. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене. По изградњи језера и потапањем тресаве, поједини делови овог тресетног земљиста испливали су на површину, стварајући такозвана пловећа острва.
 
Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]], код Таџине махале, био је саграђен дрвени мост, такозвани Мали мост, преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.
1.572.075

измена