Капитулација Италије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 15:
== Позадина ==
{{Главни|Италијански поход (Други светски рат)}}
Након пораза немачко-италијанских снага у [[Северноафричка кампања|Северној Африци]], Савезници су бомбардовали [[Рим]] [[16. мај]]а 1943. године. Недуго затим, тачније [[10. јул]]а исте године Савезници се [[операција Хаски|искрцавају]] на [[Сицилија|Сицилију]], а непуна два месеца касније извршена је и инвазија на само [[Апенинско полуострво]] [[3. септембра]] 1943. године.
У пролеће 1943, италијанска војска је била у расулу, а о свему томе се морао бринути ''
Да би остварио те циљеве, краљ је затражио помоћ [[Дино Гранди|Дина Грандија]]. Гранди је био један од водећих људи у фашистичкој хијерархији, а у млађим данима, сматрали су га
Тајној уроти се придружио и [[Ђузепе Ботаи]], други фашиста на високом положају и министар културе, те [[Галеацо Ћано]], вероватно други најмоћнији човек у бившој Фашистичкој странци и Мусолинијев таст. Уротници су имали у циљу да врате стару моћ италијанскоме краљу. Дана [[23. јул]]а [[1943]], италијански Парламент престаје да буде веран Мусолинију и враћа се стара краљевска моћ. Истог дана Мусолини је морао да се састане с краљем, где је разрешен свих премијерских дужности. Кад је одлазио са састанка, Мусолинија су ухапсили [[карабинијери]] и одведен је на острво [[Поца|Поцу]]. На место премијера дошао је италијански маршал Бадољо. Бадољево именовање новим премијером покопало је наде Грандију да постане нови ''дуче''.
Именовање
== Капитулација Италије у Југославији ==
| |||