Први свесловенски конгрес — разлика између измена

[[Датотека:Svatodušní mše 12. června 1848.jpg|мини|Праг 12. јуна 1848.]]

 

 

Кад је у фебруару 1848. избила [[Револуције 1848. у Француској|револуција у Паризу]], која је срушила монархију и довела до прогласа [[Француска Друга Република|републике у Француској]], заљуљала се из темеља и трошна [[Аустријско царство|аустријска]] зграда. Плануше устанци на све стране. Немачки родољуби сазваше у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] [[свенемачки сабор]], који је имао јасно да изрази жељу за немачким уједињењем, али не под вођством Аустрије. Као одговор на то дошао је после свесловенски састанак у Прагу, на ком је учествовало и неколико [[Срби|Срба]]. Иза тих и поред тих манифестација почеше и уличне борбе. Узбуни се чак и лојални царски [[Беч]]. [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерних]] мораде бити жртвован. Али то ипак не смири узавреле духове, нарочито не тамо где је покрет добио не само карактер борбе за уставне слободе, него и за национално ослобођење.<ref>{{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= |url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_11_l.html|publisher= |location= Београд|id=|accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>