Графика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м ispravke |
||
Ред 24:
== Пут до уметничке графике ==
Изум принципа штампања као средства за умножавање једне идентичне слике или предлошка, резултирало је развојем разноврсних штапарских техника, почев од дрвореза па до [[офсет]] штампе данас. Технике које данас користи уметничка графика, као што су [[дрворез]], [[бакрорез]], [[литографија]], у почетку су служиле првенствено као комерцијалне штампарске технике, уско везане за потребе умножавања књига и других докумената. Исте графичке технике су послужиле такође као једини начин да се репродукују уметничка дела, слике, цртежи, скулптуре, по правилу уникати, и да се на тај начин ставе на увид широј публици. Кроз историју штампарије, употреба истих графичких процеса и техника се развијала у два правца: комерцијално умножавање, намењено широкој дистрибуцији, које
Уметничка графика, као посебна категорија, различита од интерпретације постојећег уметничког дела, добила је своје признање касно, у 19. веку. Томе су у великој мери допринели и импресионисти, који су на оригиналан и новаторски начин користили графичке технике које су им стајале на располагању. Мислимо овде првенствено на дрворезе и литографије [[Пол Гоген|Гоген]]а, монотипије и бакрописе [[Edgar Dega|Дега]], [[Едуар Мане|Мане]]а, [[Камиј Писаро|Писаро]]а. Њихове графике су оригинална модерна уметничка дела, која се суштински разликују од постојеће академске графике, бакрореза практикованих у циљу репродуковања постојећих уметничких дела. Импресионисти су креирали једну нову графичку праксу, инспиришући се између осталог и експериментима великих уметника прошлости, као што је рецимо [[Рембрант]]. Они су били свесни естетског потенцијала графичких техника, и излагали су их равноправно са својим сликама или цртежима.
|