Графика — разлика између измена

м
ispravke
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (ispravke)
== Пут до уметничке графике ==
 
Изум принципа штампања као средства за умножавање једне идентичне слике или предлошка, резултирало је развојем разноврсних штапарских техника, почев од дрвореза па до [[офсет]] штампе данас. Технике које данас користи уметничка графика, као што су [[дрворез]], [[бакрорез]], [[литографија]], у почетку су служиле првенствено као комерцијалне штампарске технике, уско везане за потребе умножавања књига и других докумената. Исте графичке технике су послужиле такође као једини начин да се репродукују уметничка дела, слике, цртежи, скулптуре, по правилу уникати, и да се на тај начин ставе на увид широј публици. Кроз историју штампарије, употреба истих графичких процеса и техника се развијала у два правца: комерцијално умножавање, намењено широкој дистрибуцији, које jeје уживало благодети техничких напредака и иновација, и интерпретативне графике, која је углавном почела кориситити технике које је индустрија одбацивала као превише компликоване и скупе. Паралелно са овим развојем, јавља се и уметничка, оригинална графика. Она је испрва резултат коришћења графичких техника у сврху илустрације од стране великих уметника попут Дирера, да би прерасла у коришћење истих техника у чисто уметничке сврхе, искључиво због својих естетских потенцијала. У разним епохама, уметници су проучавали и користили графичке технике које је практиковало и штампарство, експериментишући и проширујући естетске могућности ових процеса, независно од сваке комерцијалне намене. Управо признавањем те разлике у односу на комерцијалну употребу графичких техника, уметничка графика је добила статус уметничког дела, и вредновање на тржишту уметничких дела. Данас пак постоје велике потешкоће у дефинисању критеријума по којима је могуће јасно разликовати уметничку графику од репродуктивне или интерпретативне графике. Техничке могућности које користи репродуктивна графика су коришћене такође од стране уметника као стваралачко средство, те ова пракса додатно отежава дефинисање појма уметничке (орогиналне) графике.
 
Уметничка графика, као посебна категорија, различита од интерпретације постојећег уметничког дела, добила је своје признање касно, у 19. веку. Томе су у великој мери допринели и импресионисти, који су на оригиналан и новаторски начин користили графичке технике које су им стајале на располагању. Мислимо овде првенствено на дрворезе и литографије [[Пол Гоген|Гоген]]а, монотипије и бакрописе [[Edgar Dega|Дега]], [[Едуар Мане|Мане]]а, [[Камиј Писаро|Писаро]]а. Њихове графике су оригинална модерна уметничка дела, која се суштински разликују од постојеће академске графике, бакрореза практикованих у циљу репродуковања постојећих уметничких дела. Импресионисти су креирали једну нову графичку праксу, инспиришући се између осталог и експериментима великих уметника прошлости, као што је рецимо [[Рембрант]]. Они су били свесни естетског потенцијала графичких техника, и излагали су их равноправно са својим сликама или цртежима.
1.540.139

измена