Ђерђ Дожа — разлика између измена

'''Ђерђ Дожа''' ({{јез-мађ|Dózsa György}} или {{јез-мађ|György Székely}}, {{јез-рум|Gheorghe Doja}}), рођен око [[1470]]. у [[Далнок]]у, [[Трансилванија|Ердељ]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]] а умро [[1514]]. године, [[Темишвар]]. [[Секељ]] пореклом и војник професијом, Дожа је упамћен као предводник сељачке буне против мађарских земљодржаца и властеле. Био је заробљен, мучен и погубљен заједно са својим следбеницима. У народу сећање на њега је као на хришћанина, мученика и борца против неправде.

Реакција мађарске краљевске владе је била инстантна. Папина була је повучена и [[Списак мађарскихсписак владара Мађарске|краљ]] [[Владислав II Јагелонац (млађи)|Владислав -{II}-]] је издао прокламацију којом је наредио сељацима да се врате својим домовима под претњом смрћу. До овог времена побуна је узела размере револуције и сви вазали су били позвани у борбу против сељака и унајмљивани су плаћеници. За ово време Дожа је заузео град Чанад (-{Csanád}-) и сигнализирао своју победу натакнувши на колац [[Епископ]]а и каштелана града.

Током лета 1514. побуњеници су заузели [[арад]]ске тврђаве Липова (-{Lippa}-) и Вилагош (-{Világos}-) одакле су се наоружали са топовима. Једна од ових јединица је успела да стигне чак на 25 -{[[километар|km]]}- од престонице. Први пораз су доживели у јулу те године од стране добро организоване и увежбане коњице [[Јован I Запоља|Јована Запоље]]. Дожа је после Чанада издао прокламацију звану Миленариам, о свом веровању и о будућности. Овај облик писања и веровања је нарочито био значајан међу хришћанима

Данас, на месту његовог мучења се налази статуа [[Марија (мати Исусова)Богородица|Богородице]]. Први кип је подигнут [[1865]]. године а данашњи, актуелни [[1906]]. године. Велики број данашњих улица, тргова и метро станица у [[Будимпешта|Будимпешти]] носи његово име. Поред имена [[Шандор Петефи]] и [[Лајош Кошут]] ово је најпопуларније име за улице у Мађарској, као и у Румунији где многе улице носе Дожино име (-{Gheorghe Doja}-).