Обзнана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
<div align="justify">Владајућа струја у [[Краљевини Срба Хрвата и Словенаца]] се
Крајем [[1920]]. године издата је наредба којом се Комунистичка партија забрањује и забрањује се свака њена активност у земљи. Ова наредба се звала "Обзнана".
Наредба је забрањивала сваку комунистичку пропаганду и позиве на штрајкове. Сви они који би учествовали у организовању штрајкова и [[демонстрација]] кажњавани су затвором. Државни службеници који су били симпатизери КПЈ су искључивани са посла.
Обзнану је потписао председник Владе [[Миленко Р. Веснић]] и она у целини гласи:
'''Наређује се:'''
1. Да се до решења Устава забрани свака комунистичка и друга разорна пропаганда, обусатви њихове организације, затворе њихова зборишта, забране њихове новине и сви други списи који би мутили спокојство и мир државе, проповедали, правдали и хвалили диктатуру, револуцију или ма какво насиље. Одмах се имају узаптити сви позиви на генерални штрајк и до месец дана затворити сви који их чине усмено или писмено.▼
▲1. Да се до решења [[Устава]] забрани свака комунистичка и друга разорна пропаганда, обусатви њихове организације, затворе њихова зборишта, забране њихове [[новине]] и сви други списи који би мутили спокојство и мир државе, проповедали, правдали и хвалили диктатуру, револуцију или ма какво насиље. Одмах се имају узаптити сви позиви на генерални штрајк и до месец дана затворити сви који их чине усмено или писмено.
2. Забрањиваће се све штампане ствари, којима се умањује зналај ових мера наређених за одржавање слободе, реда и својине. По себи се разуме да остаје нетакнута слобода јавне речи и писања, ако се њима не вређа држава и не изазива јавна деморализација.
Линија 12 ⟶ 14:
3. Да се у сваком случају нереда са разорним карактером прво предузимају оштре мере против вођа и моралних подбадача, били они ту или правили вештачки алиби.
4. Заводи се обавезна пријава оружја. Ко не пријави ватрено оружје и експлозиве, кажњава се да три месеци [[затвора]] са радом.
5. За све време рада [[Уставотворне скупштине]] забрањене су у [[Београду]] сваке манифестације растројног и узбудљивог карактера. [[Војном суду]] на суђење предају се сви, који би истављали оружани отпор државним органима. сигурности.
6. Да се с нашег земљишта протерају сви странци који би се смутњама придруживали и јачали их.
Линија 21 ⟶ 23:
'''У Београду, [[29. децембра]] [[1920]]. г. Ј.Б.29 282
'''Председник Министарског савета и Министар иностраних послова'''▼
'''МИЛЕНКО Р. ВЕСНИЋ, с.р'''''▼
▲Председник Министарског савета и Министар иностраних послова
▲МИЛЕНКО Р. ВЕСНИЋ, с.р
| |||