Битка код Аскалона (1099) — разлика између измена

|део= [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]]

|слика=Ascalon.jpg

|место= Аскалон, Палестина

|територија=

{{Први крсташки рат}}

 

[[Крсташки ратови|Крсташи]] су преговарали са [[Фатимиди]]ма током марша према [[Јерусалим]]у, али није се с њима могао постићи задовољавајући компромис. Фатимиди су пристајали да крсташима предају Сирију, али не и [[Палестина|Палестину]], што је крсташима неприхватљиво, јер њихов циљ је ослобађање Светог гроба у Јерусалиму. Крсташи су ослободили Јерусалим [[15. јул]]а [[1099]]. након [[опсада Јерусалима (1099)|дуге опсаде]]. Фатимидска армија је кренула из Египта да поврати Јерусалим.

 

[[Готфрид Бујонски]]је именован [[22. јул]]а Чуваром Светог Гроба, а [[Арнулф Чокски]] је именован [[1. август]]а патријархом Јерусалима. Арнулф Чокски открива [[5. август]]а реликвију [[Часни крст|Часни Крст]], на коме је био разапет [[Христос|Христ]]. [[Петар Пустињак]] је предводио процесије католика и православаца кроз Јерусалим.

 

Фатимидски амбасадори долазе у Јерусалим захтевајући од крсташа да напусте Јерусалим. [[Готфрид Бујонски]] је одвео крсташе [[10. август]]а према [[Аскалон]]у усусрет фатимидској војсци. Са Готфридом су пошли [[Роберт Фландријски]] и латински патријарх [[Арнулф Чокски]]. [[Ремон Тулуски|Рејмонд Тулушки]] и [[Роберт Нормандијски]] су остали, а Готфриду се придружују тек на потврду доласка египатске фатемидске војске. Близу [[Рамала|Рамале]] срећу Танкреда Галилејског и Еустака Бујонског.

 

На челу крсташке војске патријарх Арнулф Чокски носио је Часни Крст.

 

Фатимиде је предводио везир [[Ал Афдал Шаханшах]], који је предводио вероватно 50.000 војника (постоје процене од 20.000 до 200.000). У тој војсци су се налазили [[Турци]] Селџуци, [[Арапи]], [[Персијанци]], [[Јермени]], [[Курди]] и [[Етиопљани]]. Намеравали су да опседају крсташе у Јерусалиму, иако су пошли без опсадних справа.

 

Не зна се тачан број крсташа, али Рејмонд Агиљерски је навео да је било 1.200 витезова и 9.000 пешадинаца.

 

Везир Ал Афдал је поставио логор у долини ван Аскалона, припремајући се да настави према Јерусалиму и да опседа крсташе у Јерусалиму, несвестан да су крсташи на путу према његовој војсци.

 

Ујутро [[12. август]]а извиђачи су известили где се налази фатимидска војска и крсташи су кренули у сусрет фатимидској војсци. Крсташи су се организовали у 9 група. [[Готфрид Бујонски]] је предводио лево крило, Рејмонд десно, а Танкред, Еустак, Роберт Нормандијски и Гастон су били у центру.

 

Према већини извора, и крсташких и муслиманских, Фатимиди су били ухваћени неспремни за битку и битка је кратко трајала.

Две стране су се најпре бориле стрелама, док нису пришли близу једни другима. Етиопљани су напали центар крсташке борбене линије, а фатимидска предња линија је успела заобићи крсташке бокове и опколити задње редове, док није дошао [[Готфрид Бујонски]] и спасио их.

Везир и његова војска су побегли до добро утврђеног града. Рејмонд је потиснуо део њих у море, а други су побегли на дрвеће, где су скинути стрелама. Многи су страдали при бегу до [[Аскалон]]а. Везир Ал Афдал је оставио логор и благо у њему, које су заробили Роберт и Танкред. Не знају се крсташки губици, а Египћани су изгубили око 10.000 до 12.000 војника.

 

Крсташи су провели целу ноћ у напуштеном логору, спремајући се за други напад, али следеће јутро су сазнали да се Фатимиди повлаче у Египат.