Хоенштауфен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
== Владари Немачке ==
Када је [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрик V]] као задњи члан Салијске династије умро без мушких наследника постојала је неизвесност око наследника. Фридрик и [[Конрад III]] су као мушки Штауфени представљали унуке [[
=== Фридрих Барбароса ===
Други Хоенштауфовски владар је био [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] ([[1152]]—[[1190]]). Борио се током читавог периода своје власти да поврати моћ и престиж монархије, али није имао великог успеха. Током периода [[Борба за инвеституру|борбе за инвеституру]] краљеви су имали много мања средства од цркве у Немачкој. С друге стране војводе су ојачале, тако да је [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] био принуђен да у Италији налази средства потребна да би повратио краљевску моћ у Немачкој.
Фридрих Барбароса је био цар, коме деценије сталног ратовања у Италији нису доносили битне резултате. Папе и просперитетни градови-државе северне Италије су били традиционални непријатељи, али царска доминација и опасност ујединила их је против Барбаросе. Под водством папе Александра III формира се коалиција против Фридриха Барбаросе. [[Ломбардски савез]] побеђује Фридриха Барбаросу, тако да је био принуђен да склопи споразум са папом, по коме признаје папску државу, а папа признаје Барбаросу за цара.
Са Ломбардском лигом се и даље борио, док им није признао [[1183]]. права да бирају своју градску власт. По повратку у Немачку Барбароса је уништио свог главног непријатеља [[
Током Барбаросина боравка у Италији немачки кнежеви су постајали јачи и започели су успешну колонизацију словенских земаља. Многи Немци се насељавају на Истоку привучени нижим порезима и другим давањима. Словенско становништво је убијено или истерано.
Због те колонизације царство се повећава и у његов састав улазе [[Померанија]], [[Шлеска]], [[Чешка (Бохемија)|Бохемија]] и [[Моравска]]. Убрзање економског живота повећало је број градова, а градови добијају све већи значај. Током тог периода замкови и дворови постају центри културе. Дотад су то били само манастири. Из те дворске културе настају највећа дела немачке средњовековне књижевности, као што су [[Тристан]], [[Парсивал]] и [[Нибелунзи]].
[[Датотека:Hohenstaufen-1905.jpg|мини|]]
Ред 26:
=== Раздобље два краља ===
Пошто је био јак отпор избору трогодишњег детета [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] као краља, дечаков стриц [[Филип Швапски]] пристаје да буде краљ. Изабран је [[1198]]. године. Друге фракције су изабрале кандидата династије Велф [[Отон IV, цар Светог римског царства|Отона IV]] као антикраља. Отон IV је био син [[
Фридрих II се вратио [[1212]]. у Немачку и постаје краљ [[1215]]. године.
Ред 44:
=== Цареви Светог римског царства и краљеви Немачке ===
* [[Конрад III]], краљ (1138—1152)
* [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]], краљ (1152—1190), цар (1155—1190)
* [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]], краљ (1190—1197), цар (1191—1197)
* [[Филип Швапски]], краљ (1198—1208)
|