Краљевина Пијемонт-Сардинија — разлика између измена

'''Краљевина Пијемонт-Сардинија''' је неформални назив за краљевину Сардинију као бившу краљевину Савојске династије у северозападној Италији, а постојала је од [[1720|1720.]] до [[уједињење Италије|уједињења Италије]] [[1860]]. За историју пре тога периода треба погледати одредницу [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Краљевина Сардинија]].

Сицилијанска краљевина је замењена [[1720]]. за Сардинију, па је кућа Савој постала краљевска династија. Иако се називала краљевина Сардинија главни поседи куће Савој у 18. и 19. веку су биле терирорије [[Савој]]а и [[Пијемонт]]а са главним градом [[Торино]]м. Територија Пијемонта је [[1743]]. ушла у састав краљевине Сардиније. Када је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] [[1796]]. освојио краљевину заједно са остатком северне Италије краљ [[Карло Емануел IV]] је побегао на [[Сардинија|Сардинију]].

Краљевина је [[1814]]. поново успостављена [[Бечки конгрес|Бечким конгресом]] и проширена је деловима [[Република Ђенова|Републике Ђенове]], која је служила као бафер према Француској. У исто време [[Ломбардија-Венеција]] је била под аустријском влашћу. У доба након [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]а краљевином су владали конзервативни краљеви [[Виктор Емануел I]] и [[Карло Феликс од Сардиније]]. Умерени контервативац [[Карло Алберт]] је [[1831]]. дошао на власт. Под притиском револуције из [[1848]]. и либерала краљевина је добила [[устав]]. Краљевина је под либералним притиском прогласила рат Аустрији. Након почетних успеха краљевина је изгубила рат. Након краткога и катастрофалнога другога рата са Аустријом и пораза [[23. март]]а [[1849]]. у [[битка код Новаре|бици код Новаре]] [[Карло Алберт]] је абдицирао [[23. март]]а [[1849]]. у корист свога сина [[Виктор Емануел II|Виктора Емануела II]]. Гроф [[Камило Бенсо ди Кавур]] је постао председник владе, а краљевина Сардинија је постала центар око кога се одвијало италијанско уједињење. Краљевина Сардинија је учествовала у [[Кримски рат|Кримском рату]] на страни Турака, Велике Британије и Француске.

[[Француска]] се удружила са Пијемонт-Сардинијом у рату против Аустрије [[1859]]., тј, такозваном [[Аустријско-сардинијскиДруги рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијском рату]]. [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] није одржао своје обећање Кавуру да ће се борити све док не освоје краљевину [[Ломбардија-Венеција|Ломбардију-Венецију]]. Након крвавих [[битка код Мађенте|битки код Мађенте]] и [[битка код Солферина|код Солферина]] у којима су Французи и Сардинија победили, Наполеон је сматрао да је рат прескуп, па је иза Кавурових леђа направио сепаратни споразум, по коме је Аустрија уступила само Ломбардију. Пошто је Аустрија одбијала да уступи Ломбардију Сардинији, сложили су се да Ломбардију предају Наполеону III, који ће након тога Ломбардију предати краљевини Сардинији. Наполеон III је због обећања Кавуру дозволио краљевини Сардинији да задржи Савој и Ницу.