Макс фон Лауе — разлика између измена

| датум_рођења = [[9. октобар]] [[1879|1879.]]

| датум_смрти = [[24. април]] [[1960|1960.]]

'''Макс фон Лауе''' ({{јез-нем|Max von Laue}}; [[9. октобар]] [[1879]] — [[24. април]] [[1960|1960.]]) је био немачки физичар. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1914|1914.]] за откриће [[дифракција|дифракције]] [[X-зраци|X-зрака]] на [[кристал]]има.

Постао је [[1912|1912.]] професор физике на универзитету у Цириху. Први је предложио да се кристал користи за дифракцију X -зрака. Доказао је да тада [[X -зраке]] пролазе кроз [[кристал]] и да се ствара дифракциона слика на фотографској плочи која би се налазила нормално на смер зрака. Та дифракциона слика је показивала симетричност атома у кристалу. То су експериментално доказала два студента Макс фон Лауеа, који су радили по његовим смерницама. Тим успешним експериментом доказано је да су X -зраке електромагнетски таласи слични светлости. Осим тога доказао је да атомска структура кристала има понављајуће елементе.

Радио је на методи мерења таласне дужине X -зрака, користећи кристале и дифракциону слику. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1914|1914.]] за откриће дифракције X -зрака на кристалима. Његов рад је омогућио да се проучава кристална структура кристала. Ако се зна таласна дужина X -зрака, тада можемо мерити растојања у непознатом кристалу. Из тих његових истраживања појавила се нова научна метода звана кристалографија X -зрачењем. Његово откриће омогућава да се боље зна структура кристала, па се на тај начин развијала физика чврстог стања, значајна за каснији развој [[електрпника|електронике]].

Док је [[Валтер Мајснер]] проучавао проблем [[суперпроводност|суперпроводљивост]]и у Берлину Макс фон Лауе је дао значајан допринос тој области. Уочено је да се праг за магнетско поље, којим се делује на материјал и уништава суперпроводљивост мења и овиси од облика материјала. Макс фон Лауе је исправно уочио да струје на површини материјала деформишу магнетско поље. Тај Максов допринос омогућио је Мајснеру да открије да унутар суперпроводника нема магнетског поља (види [[Мајснеров ефекат]]).

Касније је истраживао у подручју [[квантна механика|квантне механике]] и [[Комптонов ефекат|Комптоновог ефекта]]. Пропагирао је Ајнштајнову [[теорија релативитетарелативности|теорију релативитета]]. Бранио је научни поглед на свет и у временима кад је то могло бити опасно за њега. Бранио је у доба Хитлера теорију релативитета. Кад је [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] престао бити академик берлинске академије, а потпредседник академије рекао да то није никакав губитак, Макс фон Лауе је био једини академик који је протестовао.