Палма де Маљорка — разлика између измена

| дан_града = [[Свети мученик Севастијан|Свети Себастијан]]<br> [[20. јануар]]

Палму (-{Palmaria}-) су основали [[Антички Рим|Римљани]] као војни логор на остацима насеља [[мегалити|мегалитске]] Талаиотске културе.

Иако се не зна много о периоду када је [[Византијско царство|Византија]] владала Балеарима постоје докази о византијском присуству, као што су мозаици, који су нађени у најстаријим деловима катедрале.

Од [[707]]. до [[1229]]. Палма де Мајорка је била под исламском влашћу. [[Маври|Мавари]] су почели долазити већ током 6. века. За то време становништво је развијало економију базирану на пиратским нападима и на самодовољности. Када се Византија повлачила доминантан група је то искористила и наметнула се остатку становништва. Муслиманска флота под командом Абд Алах ибн Мусе се [[707|707.]] зауставила на острву Мајорка и наговорили су доминантне групе у граду да прихвате мировни уговор, по коме ће плаћати Маварима порез, а задржати ће заузврат све економске, политичке, социјалне и верске структуре као до тада.

Дакле град је био насељен хришћанима, који су признавали власт калифа од Дамаска, а заузврат су уживали пуну аутономију. Мајорка је представљала енклаву између муслиманског и хришћанскога света, па је била привлачно место за [[пиратигусари|пирате]] и извођење пиратских напада. За већину становништва пљачкање бродова (и муслиманских и хришћанских) који пролазе кроз воде острва био је најважнији извор богатства током 150 година. Касније су пиратски напади толико разљутили Ал-Андалузију да су довели до освете и поморскога напада.

Након првих [[Викинзи|викиншких]] напада у којима је попљачкано острво уследио је [[848|848.]] или [[849|849.]] напад Кордобског калифата па је Палма де Мајорка морала ратифицирати уговор из 707. и престати са пиратским нападима. Ипак град још увек није био у пуном саставу [[Ал- Андалуз|Ал-Андалуза]]. Како је калиф из Кордобе јачао свој утицај у Медитерану, тако је показивао све више интереса за Мајорку. Након периода нестабилности на острву изазваном викиншлим инвазијама Мајорка је [[1003]]. постала саставни део [[Кордовскикордопски калифат|кордовског калифата]]. Није више била само вазална територија као до тада. На Мајорци се развила нова социјална организација, много сложенија него до тада. Трговина и производња су процветали, што је изазвало јак демографски раст.

Каталонски трговци су тражили да [[Ђауме I од Арагона]] предузме нешто против све учесталијих напада пирата са Мајорке. Понудили су му бродове у том потхвату. Каталонски племићи су тражили удео у ратном плену. [[Ђауме I од Арагона|Ђауме I Освајач]] је [[1229|1229.]] освојио Мајорку уз помоћ каталонске војске и једног мањег дела арагонске војске. Када су заузели утврђење у Палми масакрирали су становништво. Због великога покоља избила је епидемија, од које је страдала Ђаумеова војска. Цело острво су освојили за неколико месеци, сем једног дела муслимана, који су на планини пружали отпор до 1232. Муслиманско становништво је побегло, а острво су населили Каталонци.