Алберт Велики — разлика између измена

'''Алберт Велики''' ({{јез-лат|Albertus Magnus}}; рођен између 1193. и 1206, умро [[15. новембар]] [[1280]].), познат и као '''свети Алберт Велики''' и '''Алберт од Келна''', био је [[ДоминиканциДоминикански ред|диоминикански]] фратар и немачки филозоф који је постао познат по свом опсежном знању и залагањем за мирољубиву коегзистенцију науке и религије. Сматра се највећим немачким филозофом средњег века. Био је први средњовековни интелектуалац, који је применио [[Аристотел]]ову филозофију на хришћанско учење свога времена. [[Тома Аквински]] је био његов најславнији ученик.

Рођен је негде између 1193. и 1206 у [[Лауинген (Дунав)|Лауингену]] у [[Баварска|Баварској]]. Савременици попут [[Роџер Бејкон|Роџера Бејкона]] назвали су га „Велики“ још за његова живота, а то се односило на његову огромну репутацију као интелектуалца и филозофа. Најпре је студирао у [[Падова|Падови]], где се упознао са [[Аристотел]]овом филозофијом. Постао је члан доминиканског реда 1223 (или 1221.) противно жељи његове породице. студирао је теологију у [[Болоња|Болоњи]] и другде. [[Доминикански ред|Доминиканци]] су га послали у [[Келн]], где је предавао неколико година. Држао је предавања у [[Регензбург]]у, [[Фрајбург]]у, [[Стразбур]]у и [[Хилдесхајм]]у. У [[Париз]] одлази 1245, где докторира и где предаје неколико година теологију. У то време [[Тома Аквински]] је био ученик Алберта Великог.