Ратац — разлика између измена

'''Ратац''' односно '''самостан/манастир свете Марије Ратачке''' ({{јез-ит|Santa Marija de Rotezo}}) представља рушевине великог манастирског комплекса, које се налазе на [[Море|морском]] [[рт]]у између [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Сутоморе|Сутомора]]. Манастирски комплекс је постојао и развијао се од [[IX9. век|IX]] до [[16. век|XVI вијек]]а, а једно вријеме је био под заштитом [[Српскисрпска краљевикраљевина|српских краљева]]. Данас се налази у рушевинама, али га и поред тога посећују верници из околине који у њима пале [[Свећа|свеће]], док се око њега се споре [[Римокатоличанствокатоличка црква|римокатоличка]]<ref>[http://www.kotorskabiskupija.net/index.php?option=com_content&task=view&id=34&Itemid=54 Которска бискупија - светилиште: Марија Ратац], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> и [[Српска православна црква|православна црква]]<ref>[http://www.pravoslavnacobar.org/index2006-5.htm Православна црквена општина Бар], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.

Ратац се први пут помиње [[1247]]. године, али је сигурно да је и раније постојао. Почетком [[14. век|XIV вијек]]а краљ [[МилутинСтефан НемањићУрош II Милутин|Милутин]] ([[1282]]—[[1321]]) потврђује [[Повеља|повељом]] дарове своје мајке, краљице [[Јелена Анжујска|Јелене]] манастиру. Током [[14. век|XIV вијек]]а манастир се чешће помиње у [[Дубровачки архив|Дубровачком архиву]]. У ово вријеме на Ратцу се највише градило, да би се [[1468]]. године нашао на удару [[МлечаниМлетачка република|Млечана]] који су га бомбардовали са бродова. Изгледа да је манастир напуштен послије једне [[Отоманскаосманско империјацарство|турске]] пљачке [[1532]]. године, а разорен је [[1571]]. године. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Italijani|Италијани]] су део манастира претворили у свој бункер, што је довело до додатног рушења комплекса.

Унутрашњост се састоји од цркава и грађевина других намјена. Најстарија грађевина на Ратцу је црква ''Ц'' подигнута највјероватније почетком [[11. век|XI вијек]]а, коју могуће да је [[Црква светог Луке у Котору|градитељ светог Луке]] у [[Котор]]у имао као узор. Капела ''А'' је [[Романика|романичка]] грађевина настала у другој половини [[XII12. век|XII]] или првој половини [[13. век|XIII вијек]]а и на њој се истиче добра зидарска техника. Недовршена [[базилика]] ''Б'', са чијим зидањем је започето средином [[14. век|XIV вијек]]а, требала је да буде највећа црквена грађевина у комплексу па и ближој околини, укључујући [[стари Бар|средњовјековни Бар]]. Грађена је у романско-[[Готскаготичка архитектура|готског]] стилу, у јужном дијелу манастира и најприје је била посвећена [[Светиархангел МихајлоМихаил|светом Михаилу]], а затим [[Богородица Маријабогородица|светој Марији (''Богородици'')]]. На очуваном [[Латински језик|латинском]] натпису каже се да је црква заснована [[1347]]. године, у вријеме опата Павла Руђера. Могуће је да су градитељи [[Манастир Високи Дечани|Дечана]] непосредно учествовали у подизању ове ратачке цркве, због високе клесарске технике, двобојне обраде фасада (у [[Бела бојабело|бијелом]] и [[Црвена боја|црвеном]] камену), као и начину конструисања зидова и [[пиластер]]а. [[Клаустар]] је подигнут уз цркву, у [[XII12. век|XII]] или [[13. век|XIII вијек]]у, са кулом ''Г'', која је у одбрани манастира играла значајну улогу, а сам је готово уништен у Другом светском рату.