Манастир Крепичевац — разлика између измена

|Време=[[15. век|XV век]]

За ктитора се сматра жупан Георгије, Јанов син, који на ктиторској композицији држи модел цркве, до њега је жена Зора, а до ње син Манојло. За Георгија се сматра да је унук Радул бега (1499 – 1508. године). Време изградње се везује крај [[XV15. век|XV]] и почетак [[16. век|XVI век]]а.

[[Црква]] манастра подигнута је на старијем црквишту и представља омању грађевину са тролисном основом. Настала је под утицајем архитектуре [[Моравскаморавски школастил|моравске школе]]. Зидана је од камена и омалтерисана.

У доњој зони унутар цркве налазе се неколоко фигура [[светац|светитељ]]а, [[ArhangelАрхангел MihailМихаил|Архангела Михаила]], [[Свети Пахомије|Светог Пахомија]], [[Константин Велики|Светог Константина и Јелене]] и Свете Марије Египћанке. У [[олтар]]у је композиција Визије Светог Петра Александријског. У припрати се налазе композиције из [[Христос|Христ]]овог и [[Богородица|Богородичиног]] живота. Међу њима се издваја [[Бекство у Египат]]. На источном зиду припрате, насликана је композиција Деисис (Христос на престолу, лево стоји Богородица, а десно [[Јован Крститељ|Свети Јован]]).

Почетком XIX века [[Хајдук Вељко]] са кнезом Милисавом поставља за старешину манастира Јеромонаха Акакија са [[Света гора|Свете горе]], који [[1809|1809.]] године постаје и игуман манастира о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Заједно са манастиром у Грлишту спада у најупорнија места у борби против Турака у данима [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].

Не постоји податак када је запустео и зашто. Обновљен је [[1679|1679.]] године. У XVIII веку манастир обнавља кнез Голуб из Јабланице.