Манастир Златенац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11:
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
'''Манастир Златенац''' се налази у источној [[Србија|Србији]], у селу [[Гложане]], у оквиру општине [[Свилајнац]]. То је женски манастир посвећен [[Свети Козма и Дамјан|Светим Врачима]], Козми и Дамјану.<ref>[http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=31 Пакибитија: Српски православни манастири], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> Манастирска слава је [[14. јул|14. јула]].
 
Манастир се налази на стрмој десној обали [[Велика Морава|Велике Мораве]] и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=4716 Ресавска Света гора: Манастир Лепавина], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> Саграђен је [[1427|1427.]] године, за време владавине [[Стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]<ref>[http://www.ruralinfoserbia.rs/karte_sela/kg/brzan.pdf Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18], Приступљено 13. 2. 2013.</ref> и његова је задужбина. У исто време су саграђени [[Манастир Руденица|Руденица]], [[Манастир Каленић|Каленић]] и [[Манастир Манасија|Манасија]]. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.<ref name="феман">ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)</ref>
 
Манастир припада Ресавско-[[моравскаморавски школастил|моравској школи]], коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром [[Манастир Манасија|Манасија]]. Служио је непосредно [[Ресавска школа|ресавској преписивачко-стваралачкој школи]]. Све до 1980. године био је метох [[Манастир Миљково|Манастира Миљково]], када је постао самосталан<ref name="свилајнац">[http://www.svilajnac001.co.rs/3xglozane/zlatenac.htm Свилајнац: Златенац], Приступљено 13. 2. 2013.</ref>. Црква је рекоснтруисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекати у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.<ref name="феман" />
 
Иконе и фреске је радила [[Манастир Жича|жичка]] иконописачка школа и имају велику уметничку вредност.<ref name="свилајнац" />