Главоношци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
м нисам стручњак али зато имам стари уџбеник, много бољи него ови данас
Ред 46:
* трупа, у коме је [[утробна кеса]] у којој су унутрашњи органи.
 
Број ручица око усног отвора је 8, 10 или више. Ручице су мишићни и јако покретљиви [[Орган (анатомија)|орган]]и, који по унутрашњој површини имају [[пијавка|пијавке]]. Код главоношаца стопало као посебан орган не постоји, оно је преобраћено у левак и ручице.<ref name="уџбеник">Зоологија са основима еволуционизма, др Милутин Радовановић, друго допуњено издање, Научна књига, Београд 1959</ref>
 
Према броју ручица главоношци се означавајумогу каоподелити на:
* [[октоподи]] (-{Octopoda}-), међукоји којимаимају осам једанких ручица<ref name="уџбеник" />. Међу октоподима је најпознатији род [[хоботница]] (''-{Octopus}-'') чији представници су међу највећим [[бескичмењаци]]ма
* [[декаподи]] (-{Decapoda}-), чијикоји познатијиосим осам једнаих ручица имају и две дуже ручице нарочитог облика. Ове две ручице леже латерално и завршавају се на врху лоптастим проширењима, на којима се налаз пијавке<ref name="уџбеник" />. Познатији родови родови декапода су [[сипа]] (-{''Sepia''}-) и [[лигња]] (-{''Loligo''}-).
 
Нервни систем код главоножаца се састоји од неколико ганглија. Највеће нервне масе у њиховом телу су очне ганглије ({{јез-лат|ganglion opticum}}), које представљају задебљање очних живаца и стоје у вези са можданом ганглијом. Од чулних органа, осим очију имају и статоцисте и [[чуло мириса]].<ref name="уџбеник" />
==Литература==
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971.