Италијански фронт (Први светски рат) — разлика између измена

|слика =

|опис_слике = Италијанска војска у рововима на фронту крај Соче

|место = северна [[Италија]]

|резултат = Колапс [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Тријанонски споразум]]

'''Италијански поход''' (Први светски рат) је представљао серију битака у северној Италији између [[Италија|Италије]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и њихових савезника од [[1915|1915.]] до [[1918|1918.]] Италија се надала да ће уласком у [[Антанта|Антанту]] добити [[болцано (округ)|јужни Тирол]], [[Трст]], Трентино, [[Истра|Истру]] и [[Далмација|Далмацију]]. Рат се брзо претворио у [[рововски рат]] сличан ономе на западном фронту. Назива се и '''Италијански фронт'''.

 

[[Италија]] је била чланица савеза [[Централне силе|Централних сила]] заједно са Аустроугарском и Немачком. Није прогласила рат у августу 1914. под изговором да њени савезници нису директно нападнути. Италија је још од [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815|1815.]] имала спор са Аустроугарском. Тада је неколико италијанских градова предано Аустроугарској. Почетком [[Први светски рат|Првога светскога рата]] Италију су обилазили савезнички дипломати и нудили су Италији уступке и територије ако уђе у рат на страни сила [[Антанта|Антанте]]. Италија је [[26. април]]а [[1915|1915.]] потписала [[Лондонски уговор]] са Антантом, а [[23. мај]]а [[1915|1915.]] прогласила је рат [[Аустроугарска|Аустроугарској]].

[[Датотека:Italian Front 1915-1917.jpg|десно|мини|250п|Италијански фронт 1915.-1917.; Једанаест битки на Сочи и Асјађо офанзива. Плавом бојом су означена почетна италијанска освајања.]]

 

Алпски или италијански фронт био је у основи стална линија обране и ровова, која се протезала дуж граница Аустроугарске и Италије од [[1915|1915.]] до [[1917|1917.]]

{{Посебан чланак|Прва битка на Сочи}}

 

Италија је на самом почетку рата покушала да заузме [[Горица (град)|Горицу]] на реци [[Соча|Сочи]]. Међутим италијанска војска је била лоше опремљена артиљеријом, возилима и муницијом. На почетку рата Италија је имала само 680 возила за превоз војске. Коњи су се још увек користили за транспорт и нису могли да преносе терет довољно брзо на јако стрмом терену Алпи. Осим тога нови италијански командант није имао ратног искуства и био је јако непопуларан у војсци. На почетку офанзиве Италијана је било два пута више, али нису успели да пробију аустријске обрамбене линије на [[Алпи]]ма. Аустријске снаге су углавном биле на узвишењима, па су се Италијани морали пењати током офанзиве. После две недеље Италијани су покушали други фронтални напад са више артиљерије, али поново су враћени на полазне положаје. Од [[18. октобар|18. октобра]] до [[4. новембар|4. новембра]] [[1915|1915.]] уследио је нови безуспешни напад са 1200 топова.

 

Након италијанских неуспешних офанзива Аустријанци су почели припремати контраофанзиву од Трента према Асјађу. Офанзива је почела [[11. март]]а [[1916|1916.]] Петнаест аустроугарских дивизија је пробило италијанске линије. Италијански командант је био упозорен да се спрема офанзива, а он је одабрао локалне офанзиве уместо да припреми обрану. Потпуни пораз Италијана је спречен само брзим доласком појачања са других фронтова.

Током 1916. избиле су још 4 битке на [[Соча|Сочи]]. Шеста битка на Сочи започела је у августу [[1916|1916.]] и била је много успешнија од претходних офанзива, зато што је аустроугарска војска била исцрпљена и ослабљена [[Брусиловљева офанзива|Брусиловљевом офанзивом]] на источном фронту, када је изгубила 1,5 милиона војника. Италијани у шестој бици на Сочи нису остварили нигде стратешки добитак, али освајање Горице је подигло морал италијанске војске. Уследиле су још три бике на Сочи (Седма, Осма и Девета битка на Сочи) од [[14. септембар|14. септембра]] [[1916|1916.]] до [[4. новембар|4. новембра]] [[1916|1916.]] У тим биткама се није ништа постигло, осим што су истрошиле снаге већ исцрпљених армија обе стране.

[[Датотека:Battle of Caporetto.jpg|десно|мини|250п|Битка код Кобарида и италијанско повлачење до Пијаве.]]

 

Након минијатурних добитака у Десетој бици на Сочи, Италијани су усмерили свој напад на аустријске линије северно и источно од Горице. Италијанске снаге под заповедништвом Лујђија Капела пробиле су аустријске линије и заузеле су Бањшку планоту. Италијани су били на рубу победе, али морали су да се повуку јер су им линије снабдевања биле пренатегнуте, односно нису могле одржавати војску која је ушла дубље у непријатељску територију.

 

После Једанаесте битке на Сочи аустроугарска војска је очајнички требала појачања. На фронт су дошли Немци, јер су имали мање посла на источном фронту, где је у јулу [[1917|1917.]] пропала [[Офанзива Керенског|офанзива од Керенскога]]. Немци су увели хутијерову тактику и припремали су нову офанзиву. Италијанска војска је била погођена падом морала. Војници су живели лоше и присиљавани су да иду из напада у напад, а војни добици би били минимални. Аустроугарска и немачка војска су [[24. октобар|24. октобра]] [[1917|1917.]] започели [[Битка код Кобарида|битку код Кобарида]]. Битку су започели великом артиљеријском ватром, па је уследило напредовање војске помоћу [[Хутијерова тактика|Хутијерове тактике]], заобилазећи италијанске јаке тачке и нападајући из позадине. Крајем првога дана битке Италијани су се погукли 20 километара. Италија је изгубила велики териториј.

 

{{Посебан чланак|Битка на Пијави}}

 

[[Светозар Боројевић|Светозар Боројевић од Бојне]]. Други шиљак аустријске војске је добро напредовао док му линије снабдевања нису биле бомбардоване и док нису стигла италијанска појачања. Један велики део Боројевићеве војске је прешао реку Пијаву и кад више нису могли одржавати ту позицију нису се могли лако ни повући, јер су поплаве однеле мостове. Италијани су ударом на крила изложене Боројевићеве војске нанели Аустријанцима тежак пораз. Аустријска војска је после тога кренула путем дезинтеграције.

 

[[Датотека:Battle of Vittorio Veneto.jpg|десно|мини|250п|Италијански фронт 1918. и током битке код Виторија Венета]]

{{Посебан чланак|Битка код Виторија Венета}}