Википедија

Фински језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
|позиција =104.
|пор1=[[Уралски језици|уралски]]
|пор2=[[Угрофинскиугро-фински језици|угрофински]]
|пор3=[[финопермски језици|финопермски]]
|пор4=[[финоволжски језици|финоволжски]]
Ред 24:
}}
 
'''Фински језик''' (''{{Audio|fi-suomi.ogg|suomi}}'', {{јез-фин|Suomen kieli}}) је језик већине становника [[Финска|Финске]] (92%) и [[Финци|Финаца]] који живе ван Финске. То је [[службени језик|званични језик]] у Финској, а признат је као мањински језик у [[Шведска|Шведској]]. Њиме се служи око 6 милиона људи. Један је од званичних језика [[Европска унија|Европске уније]].
 
Фински језик је члан [[Угрофинскиугро-фински језици|угрофинске породице језика]] и убраја се у [[Аглутинативни језици|аглутинативне језике]]. Има репутацију језика који је веома тежак за учење, вероватно зато што нема много блиских језика. Најблискији језик му је [[Естонски језик|естонски]].
 
== Карактеристике ==
У финском постоји 15 [[падеж]]а, тако да у финском нису потребни [[Граматички предлог|предлози]].
 
Богат је самогласницима, који могу бити дуги и кратки. Због тога Финци тврде да им је језик веома певљив.
 
Овај језик нема [[Граматичкиrod род(gramatika)|родове]] ни [[Граматички члан|чланове]].
 
Фински је позајмио доста речи из [[Шведски језик|шведског]], [[Немачки језик|немачког]] и, у последње време, [[Енглески језик|енглеског]]. Међутим, тешко је препознати ове речи, јер су оне постале прилагођене финском језику.
Ред 42:
Агрикола је превео [[Нови завет]] на фински језик (објављен [[1548]].), при чему је створио неке нове речи. Од 8500 речи у његовом преводу, око 60% је данас у употреби.
 
Од [[1200|1200.]] до [[1890|1890.]] године, Финска је била саставни део [[шведско краљевство|шведског краљевства]] као источна провинција. Уговором у [[Пексисари|Пексисарију]] [[1323|1323.]] године источни део [[Карелија|Карелије]] је припао [[Велики Новгород|Новгороду]] чиме је Карелија подељена на Финску и [[Русија|руску]] Карелију. У периоду заједничког живота са Шведском, фински Швеђани су били повлашћени слој народа, елита. Финци су се све време борили за право да фински, поред [[шведски језик|шведског језика]], такође буде званични језик.
У [[ШведскоРуско-рускишведски рат|Шведско-руском рату]] [[1809]]. године, Финска је припојена Русији као Аутономно Велико Војводство. Финска је била под директном јурисдикцијом руског цара, са генералним гувернером у Финској коа представником цара. Тек у периоду руске владавине у Финској, фински језик је постао, поред шведског, такође званични језик.
Избијањем [[Октобарска револуција|октобарске револуције]], Финска је [[6. децембар|6. децембра]] [[1917|1917.]] године прогласила независност, а нова совјетска власт је независну Финску признала тек [[4. јануар|4. јануара]] [[1918|1918.]] године.
: Од јануара до маја [[1918|1918.]] године у Финској је беснео грађански рат који је завршио победом „белих“ на чијем војном челу је био будући фински маршал [[Густав Манерхајм]]. Године [[1920|1920.]] су нормализовали финско-руски односи потписивањем уговора у [[Тарт|Тарту]].
У августу [[1939|1939.]] године, [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски савез]] је склопио Уговор са Немачком о међусобном ненападању. Међутим, у очекивању бурних ратних збивања у [[Европа|Европи]], [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је финској влади поставио захтев за размену територија којом би граница у близини [[ЛењинградСанкт Петербург|Лењинграда]] била повучена у Финску, а за узврат би Финска добила већу територију у Карелији, али углавном ненасељену. После дугих преговора, Финска је одбила тај захтев па је [[Црвена армија]] напала Финску у новембру 1939. године. Тако је избио [[финско-руски]], тзв. [[Зимски рат]], који је трајао до марта [[1940|1940.]] године, у коме се мала финска армија, без значајније помоћи из иностранства, успешно супротставила моћној Црвеној армији. На завршетку Зимског рата, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] је присвојио део територије Финске на Краљевској превлаци.
Након напада [[Немачка|Немачке]] на СССР ратно ваздухопловство СССР-а је бомбардовало финске градове, под изговором да су ту стациониране немачке снаге. Тако је почео тзв. Продужни финско-совјетски рат који је трајао до септембра [[1944|1944.]] године, у коме је Финска изгубила 10% своје територије са значајним културним центром [[Виборг (Русија)|Виборгом]], као и градић-луку [[Петсамо]] са великим рудником никла и излазак на [[Северно ледено море]]. Међутим, Финска је сачувала независност. Први послератни председник републике био је [[маршал]] [[Густав Манерхајм]], који је и у Продуженом рату био командант финске армије.
Тако је Финска у [[Други светски рат|Другом светском рату]], услед несрећних околности, у тежњи да сачува своју независност и територијални интегритет, мимо своје воље и темељних националних интереса за добросуседским односима са источним суседом, а противно и интересима антихитлеровске
коалиције, била увучена у сукоб са СССР-ом, водећи свој, сепаратни рат, уз помоћ Немачке у наоружању.
Ред 53:
== Уралски народи и уралски језици ==
 
Уралским језицима, којих има 40 - у које спадају и [[угро-фински језици|угрофински језици]] - говори се у северној Европи и у Евроазији, у областима у којима у већини живе [[Словени]], [[Германи]], [[Турци]] и [[Евенки|Тунгузи]]. Око 24 милиона припадника уралских народа живи расуто у [[Феноскандинавија|Феноскандинавији]], у [[Сибир|Сибиру]], на [[Тајмирско полуострво|Тајмирском полуострву]], [[средња Европа|средњој Европи]](Мађари). Данас се ти народи језички међусобно не разумеју, иако су њихови преци 7000 година пре н.е. говорили једним језиком и живели у једној заједници.
: То праисторијско друштво се, међутим, не може ни етнички ни језички поистовећивати са садашњим уралским језицима и народима који су се у сложеном генетском процесу формирали после распада заједнице уралских народа.
: Породица уралских језика се дијели у двије главне гране:
Ред 71:
: 2) и 3) Два '''обсоугринска језика''', '''вогулски''' (манси) и '''осјачки''' (хантски). <br /> Вогула има око 7700, а Осјака око 21 хиљада. Ова два мала народа живе у западном Сибиру.
: 4) '''финско-пермску групу језика''' чине: <br /> '''источноморски-фински''', '''лапонски''', '''волшки''' (око реке Волге), <br /> '''финско-угријски''' и '''пермски језик'''.
: Источноморско-фински језици су: '''фински''', '''карелијски''', '''инкеријски дијалекат''', '''вепски''', '''ватјачки''', '''естонски''' и '''ливски'''. Фински се говори у Финској која има око 5 милиона становника, од којих је 6% грађана којима је матерњи језик [[Шведски језик|Шведски]].
 
'''Карелијским језиком''' говори више група карелијског народа како у Финској, тако и у Русији, у руској Карелији и Камнијској области на северу горње Волге. Њихов број је око 146 хиљада.
Ред 78:
* '''Естонци''' живе у најсевернијем делу Балтика у [[Естонија|Естонији]]. У Русији живи још око 1,7 милиона Естонаца.
* '''Ливски језик''' којим се говори дуж обала [[Литванија|Литваније]], изумире. Број људи који говоре овај језик је око пет стотина.
* '''Лапонци''' (око 31 хиљада) живе на северу [[Норвешка|Норвешке]], [[Шведска|Шведске]], [[Финска|Финске]] и на [[полуострвокола Кола(полуострво)|полуострву Кола]] у Русији. Лапонски дијалекти су, у ствари, засебни језици. Међу њима су '''западнолапонски''' којим говоре Лапонци у Норвешкој и Шведској, са више дијалеката, '''јужнолапонски језик''', којим говоре Лапонци јужно од [[река Умаја|реке Умаја]], '''источнолапонски језик''' којим говоре Лапонци у Финској и Русији.
 
Групу ''волшких угрофинских језика'' чине: <br /> '''чермишки''' (мари) и '''мордвијски''' - број Мордвијаца је око милион и 263 хиљаде и живе у пределима јужно од [[Волга|Волге]]. Два главна мордвијска дијалекта су ''Срзе'' и ''Мокша'' који се међусобно разликују. <br /> Чермиси живе у области велике окуке реке Волге на њеној северној страни. Броји око 600 хиљада.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фински_језик”